Govoreći o položaju novinara u Srbiji, a posebno žena koje rade u ovoj profesiji, Ljiljana Smajlović je istakla da se u novinarstvu koje je postalo ženska profesija, nije bitnije popravio položaj žena. Ona smatra da većinu novinarske populacije u Srbiji čine upravo žene zato što je ova profesija izgubila na značaju i ceni. “Novinarski rad trenutno nije cenjen, zbog toga je delom sve više žena u toj profesiji. Ljudi koji steknu neko ime, veze ili neki uticaj gledaju da odu iz ove profesije što pre, a to bolje polazi za rukom muškarcima, nego ženama. Sa druge strane iako je profesija ženska, još uvek je malo žena na rukovodećim položajima, pogotovu u štampanim medijima“, naglašava Smajlovićka. Ona smatra da je za loš položaj novinara u Srbiji najveći krivac država, koja ne vodi računa da li poslodavci plaćaju socijalno-zdravstvena osiguranja radnicima i da li se plaća honorarni rad, novinara koji je sve češći. Ipak Ljiljana Smajlović ističe da se sa ovim problemom suočavaju sve profesije, a ne samo novinarska. “Imam razumevanja za novinare, ali se bojim da smo žrtve i drugih faktora, a to je najpre ta okrutna faza tranzicije. Dok radnici nisu legli na železničku prugu na -7 °C, država nije htela da prizna da je ona odgovorna što neko nema overenu zdravstvenu knjižicu. Ako postoji zakon onda taj zakon mora da se sprovodi i ne može biti prepušteno volji poslodavca da li hoće nekome uplaćivati socijalno i zdravstveno osiguranje ili honorarni rad“, kaže Ljiljana Smajlović. Prema njenim rečima, mnogi novinari koji izgube posao se ne usuđuju da kažu iz kojih su redakcija nezakonito otpušteni, već žele da ostanu anonimni, što je greška. Predsednica UNS-a zaključuje da novinari moraju biti spremni da se “žrtvuju“, da bi popravili svoj položaj. Ona je naglasila da je novinarima koji rade na Kosovu i Metohiji teže nego njihovim kolegama u centralnoj Srbiji, ali da se “mora rizikovati, mora se dići glas i moraju se tražiti svoja prava. Korupcija, nepravda i neplaćen rad moraju se prijavljivati. Nema drugog načina“.
