Iz Galupa poručuju da je margina greške za ovo i slična istraživanja +/- 3%. Kosovski Srbi i kosovski Albanci su u anketi odgovarali na pitanja vezana za mogući zajednički život u nezavisnom Kosovu, dok su ljudi iz regiona upitani smatraju li da kosovsko samoproglašenje nezavisnosti može imati veliki uticaj na stabilnost na zapadnom Balkanu. Ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti, Galup Balkan Monitor istraživao je jednostranu secesiju Kosova od Srbije. Čak 93% kosovskih Albanaca tada je odgovorilo da je to dobro, dok su kosovski Srbi imali potpuno suprotan stav, negativno je odgovorilo 74% Srba. Godinu dana kasnije, procenat Srba koji misle da je nezavisnost i otcepljenje od Srbije loša stvar je porastao za 6%, dok je broj Albanaca koji misle da je otcepljenje dobro, u odnosu na 2008. godinu, opao na 75%. Odmah nakon proglašenja nezavisnosti, 72% Albanaca verovalo je da će na Kosovu biti moguć zajednički život, dok je u tako nešto verovalo 17% Srba. Godinu dana kasnije za zajednički život izjasnilo se 60% Albanaca i 12% Srba. Jedna trećina Srba (31%) misli da će spor oko statusa dovesti do oružanog sukoba. Strah od rata postoji i kod malog broja Albanaca (5%). Kada je u pitanju osećanje sigurnosti, u godini nakon proglašenja zabeležen je porast nesigurnosti kod Srba. Procenat onih koji se u nezavisnom Kosovu ne osećaju sigurno porastao je sa 85% na 93% (2008. u odnosu na 2009). Istraživanje pokazuje da su u regionu mišljenja podeljena. Dok je ogromna većina u Hrvatskoj i Albaniji smatrala da je kosovsko proglašenje nezavisnosti imalo pozitivan uticaj na stabilnost na Balkanu, Crna Gora, kao i Albanci koji su državljani Crne Gore izjasnili su se suprotno. Istraživanje pokazuje i da u oba bosanska entiteta postoji sve manje pristalica nezavisnosti Kosova. U Republici Srpskoj, 43% od ukupnog broja ispitanika čine oni koji smatraju da kosovska nezavisnost može otvoriti put za otcepljenje drugih entiteta.
