U ostale ključne aspekte siromaštva ubrojeni su i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh. Strategija za smanjenje siromaštva koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2003. godine, dala je osnov da se na nacionalnom i lokalnom nivou razvijaju i implementiraju mere koje treba da doprinesu smanjenju pre svega apsolutnog siromaštva (ispod apsolutne linije siromaštva nalaze se punoletna lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu (nutricionistički minimum propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i imputirane rente). Osnovni cilj sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva bio je da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. godine. Po podacima Ankete o životnom standardu iz 2002. godine, 14% ili oko milion ljudi u Srbiji bilo je siromašno. Podaci Ankete o životnom standardu iz 2007. godine govore da je siromaštvo u ovom periodu smanjeno na 6, 6%. Po poslednjim zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je u 2008. godini 7, 9% stanovnika živelo ispod apsolutne granice siromaštva.
