Kosovo se suočava sa izazovima u borbi protiv krijumčarenja droge „zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine“, navodi se u godišnjem izveštaju o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika. Istovremeno se konstatuje da kosovska policija ima ogranične resurse, a borba protiv droge joj je na niskoj lestvici prioriteta. U izveštaju se napominje da Kosovo nije značajan proizvođač narkotika, već da tuda prolazi heroin koji u pokrajinu stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu. Tu se droga prepakuje, pa transportuje dalje. Stejt department primećuje da je, s obzirom na količinu koja se švercuje, bilo malo hapšenja, uglavnom pojedinaca zbog posedovanja manje količine droge, a postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine. Pored toga, ističe se da, zbog pitanja statusa Kosova i nepoverenja u tamošnju policiju, u zemljama u okruženju postoji oklevanje da se sprovode zajedničke istrage sa prištinskim vlastima. Potrošnja droga na Kosovu je u porastu, konstatuje se u izveštaju i navode podaci da je taj nivo među tinejdžerima i mlađim punoletnim osobama, koji su glavni korisnici, na nivou zapadnoevropskih država. Iako nema pouzdanih podataka, UNICEF procenjuje da je taj broj oko 20.000, od toga pet-šest hiljada intravenozni narkomani. Najviše se troši heroin, ali je uporastu upotreba kokaina, čija je cena na lokalnom tržišu u padu. U izveštaju se navodi i da je teško proceniti koliko korupcija na Kosovu utiče na krijumčarenje droga. Tipičan slučaj korupcije je policajac ili carinik koji za određenu sumu „zažmuri na jedno oko“, ali ima optužbi da su političari i ličnosti iz organizovanog kriminala uticali na istrage i sudske procese.
