Najpre je u dvorištu Doma kulture u Gračanici održana izložba likovnih radova učenika nižih razreda osnovnih škola sa centralnog Kosova na temu zaštite životne sredine. Nagrađeni su najbolji radovi, a po prvi put je nagrađen najmlađi učesnik konkursa Sara Jovanović, učenica prvog razreda OŠ “Sveti Sava“ iz Sušice.
Osnovci su pokazali da je njihova ekološka svest na vrlo visokom nivou kada je u pitanju odlaganje smeća i zaštita životne sredine uopšte.
„Treba da povedemo računa da ne bacamo smeće van kante, da sakupljamo čepove za ljude sa invaliditetom mislim da bi to pomoglo životnoj sredini da bude lepša i bolja, imamo reku u Gračanici koja je zagađena, neki ljudi vode računa, neki i ne“, kazala je Dunja Živić iz Gračanice, učenica 4. razreda OŠ Kralj Milutin.
„Najbolje je da ljudi ne zagađuju prirodu, da ne bacaju smeće zato što bi životinje uginule. Gračanica nije baš čista, ljudi zagađuju sredinu bacaju prazne kese i limenke“, kazao je Danilo Milovanović učenik trećeg razreda iste škole.
„Ne treba da seku drva, treba da zasade nova da bi šume opstale zbog kiseonika“, dodala je Neda Aritonović.
„Da ne bacamo smeće po ulicama, parkovima, šumama, Grčanica nije baš čista, u Lapljem Selu mnogo zagađuju reku i okolinu“, kazala je Mila Vorgučić, takođe učenica 3. razreda.
„Treba da se manje bave lovom i ribolovom, da manje bacaju smeće u svoju okolinu, važno je za nas koji ovde zivimo“, kazala je Dunja Borisavljević.
Nakon izložbe i podele nagrada za najbolje radove organizovana je biciklijada u kojoj su učestvovali mališani ali i pojedini stariji stanovnici Gračanice. Na taj način želeli su da ukažu i na problem zagađenja koji proizvode automobili.
Biciklistička tura organizovana je od dvorišta Doma kulture do novog obdaništa Đurđevak gde su učesnici manifestacije zasadili četinare.
Ekološki problemi u Gračanici: Jalovište, Gračanka i divlje deponije
Predsedica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić je istakla da su danas objedinjene dve manifestacije Međunarodni dan zaštite životne sredine i Svetski dan bicikla sa ciljem da se ukaže da Opština Gračanica ima u vidu i da brine o problemima zaštite životne sredine.
Kad su u pitanju ekološki problemi opštine Gračanica, izdvajaju se dva dominantna: jalovište iz rudnika Kišnica i Gračanka.
“Formirali smo Komisiju (za rešavanje pitanja zagrađenja reke), takođe odobren je projekat koji će rešiti problem reke Gračanke. Ovim projektom će biti obuhvaćen i kanalizacioni sistem. Projekat se odnosi i na opštine Kosovo Polje, Obilić, Lipljan i Prištinu. Radovi na projektu će započeti u toku naredne godine“, rekla je ona, navodeći da je za Gračanku izdvojeno 80 miliona evra.
Kada je u pitanju Jalovište, naglašava da postoje „neke ideje, ali ne i konačno rešenje“. Kakve ideje su u pitanju, nije objasnila.
Dejan Dimitrijević iz JKP „Ekologija“, osim jalovine i zagađene reke ističe i problem divljih deponija.
„Sa jalovinom zaista ne možemo ništa, imali smo neke ideje, a što se reke tiče, naše reke su u stanju kakvom jesu, sve i da nema smeća kvalitet vode je loš. To su ozbiljne teme, ali očigledno da mi posle dve godine nešto pokušavamo da uradimo ali tu je vrlo loša situacija. Što se tiče bacanja smeća, ni na to ne možemo da utičemo. Mi skupljamo smeće, imamo zagarantovan posao za narednih sto godina zato što se smeće stalno baca“, rekao je Direktor JKP Ekologija Dejan Dimitrijević.
On je dotakao i problem upravljanje otpadom na teritoriji opštine Gračanica, koji sje sa preuzimanjem mandata, po njegovim rečima , sada umanjen.
“Na početku mandata , bilo je evidentirano 65 deponija u međuvremenu je očišćeno četiri ili pet većih deponija, brojne male deponije nešto što je do 100 kvadrata i zaista smo ih puno očistili, svakako se prave i nove, mislim da je zbir deponija na teritoriji Opštine Gračanica mnogo manji, razloge pre svega ja lično vidim u tome što od preuzimanja mandata od početka rada ekologije broj korisnika naših usluga na teritoriji Opštine Gračanice se znatno povećao“, kazaao je Dimitrijević.
Svetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. i održava se svake godine 5. juna u više od 100 zemalja. Ovaj događaj koristi se kao jedan od glavnih načina kroz koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju na unapređenje kvaliteta životne sredine. Tom prilikom pružaju se i veće mogućnosti za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini.
Na ovaj način skreće se pažnja na posledice pojedinih ljudskih aktivnosti koje ugrožavaju život na planeti, kao što su zagađivanje vazduha, voda, uništavanje šuma i nestanak velikog broja vrsta, kako bi se stimulisao razvoj ekološke svesti ljudi.
