Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko istakla je da je dijalog jedini način za unapređenje dobrosusedskih odnosa i da je ceo region opredeljen za napredovanje ka evropskim integracijama, javlja Beta. Biserko je navela i da je Srbija jedan od tri najveća izvoznika na Kosovu, što pokazuje da su život i potreba za saradnjom jači od prepreka. “Srbija treba da učini naredni korak i u tom kontekstu prizna odgovornost za novu kosovsku realnost, odnosno, nezavisnost“, navela je Biserko. Novinar Agron Bajrami upitao je da li Srbija, u kontekstu političkog dijaloga, može da promeni svoj stav prema Kosovu i ako može, kako. “Ukoliko se vraćamo na ono što smo čuli proteklih dana o podeli Kosova i razgraničenju dva naroda, to nije evropsko rešenje. Taoci smo starih ideja koje ometaju svaki razvoj, taoci smo jedni drugih u procesu evropskih integracija“, rekao je Bajrami. On je istakao da među Srbima i Albancima postoji strah jednih od drugih, koji se mora eliminisati kroz dijalog, dodajući da je skeptičan prema razgovorima koji se vode u Briselu. Direktor Kosovske inicijative za stabilnost Anđeluše Morina ocenila je da su ovakve debate mnogo prihvatljivija vrsta poseta, od onih koje su se videle pre neki dan u Prištini. Morina je istakla da je Kosovo još daleko od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (EU), dok Srbija krajem ove godine očekuje dobijanje statusa kandidata. “Posebno teško unutrašnje pitanje Kosova je to što je 70 odsto mladih nezaposleno i da se niko njima ne bavi“, upozorila je Morina i istakla da je to socijalna bomba, koja preti da eksplodira. Novinar Boško Jakšić istakao je da se naziru znaci pomirenja među nekada ratujućim stranama, ali da „džepovi“ međusobnog animoziteta i dalje postoje. Novonastale države žele da razgovaraju sa EU, ali nemaju volje za međusobni dijalog, rekao je Jakšić. “Mir i pomirenje moraju da budu inicirani i vođeni sa vrha, da se aktivno promovišu tolerancija i saradnja, a onda da se spuštaju na dole“, objasnio je Jakšić i naveo primer pomirenja između Francuske i Nemačke. Prema Jakšićevim rečima, da je taj proces ostavljen građanima, ujedinjena Evropa bi bila udaljena stotinama godina.
