Profesor političkih nauka, Džerard Galuči, bivši administrator Ujedinjenih nacija za Kosovsku Mitrovicu, spada među retke međunarodne diplomate koje su još tokom obavljanje svoje funkcije umeli da kritički progovore o delovanju UNKMIK-a i KFOR-a na Kosovu, pre svega o pristrasnoj politici potpune podrške liderima i političkim aspiracijama kosovskih Albanaca. Ova činjenica je još interesantnija u svetlu činjenice da je Amerikanac Galuči i bivši službenik Stejt departmenta. Zbog iznošenja svojih stavova koji su izazvali burne reakcije kosovskih političkih lidera morao je da napusti funkciju, a za svoj odlazak sa Kosova navodi kako “nije bio potpuno voljan“. Intervju za KIM radio dao je na mostu u Kosovskoj Mitrovici, gde je svratio nakon konferencije u Makedoniji “kako bi stekao realan osecaj situacije na severu Kosova“. Još uvek imam osecaj odngovornosti prema Kosovu, shvatam da posebno na severu postoji zamrznuti konflikt i još uvek ima potrebe za mirotvorcima. Smatram da mogu da pomognem svojim iskustvom tako što ću ljudima koji nisu sa Kosova objašnjavati kako stoje stvari“, kaže za naš radio Galuči Dzerard Galuci – izjava 1 from KIM on Vimeo. Galuči je i tvorac ideje “Ahtisari plus plana“, dorade plana Martija Ahtisarija za kog misli “da je sam po sebi dobar, da je predsednik Ahtisari uspeo da pronađe način da na Kosovu žive i rade sve zajednice koje ovde postoje. Ipak, njegovi najproblematičniji delovi, na osnovu mog shvatanja “Ahtisari plus plana“ iziskuju promene, posebno kada je u pitanju uloga Prištine u određenim stvarima u kojima je centralnoj vlasti dodeljena najvažnija uloga. „Svoju raniju izjavu da “pažljivo kalibrisan kompromis može ostaviti sever formalno na Kosovu, suštinski u Srbiji“ Galuči dodatno objašnjava: “To je trenutna situacija. Sever Kosova je deo Kosova po rezoluciji 1244, pod UNMIK-ovom zastavom i sa međunarodnim prisustvom na terenu. Lokalne institucije ovde očigledno funkcionišu kao institucije Srbije. Situacija koju ste u pitanju opisali već postoji. Hoće li se na kraju dana postići kompromis o kom sam govorio, u svetlu “Ahtisari plus plana“ koji bi ovo mogao da ucini prihvatljivim svim stranama, i hoće li to eventualno značiti produženo prisustvo međunarodnih institucija, UN-a ili nekog drugog dogovorenog međunarodnog tela, hoće li se integritet Kosova očuvati bez neophodnog isticanja pitanja priznavanja, mogu li se Srbija i Kosovo i dalje razmimoilaziti oko toga a da istovremeno postoji ustanovljena granica Kosova… Mislim da zamrznuta situacija, čak iako nije zamrznuti konflikt, može da spreči Srbiju i Kosovo da uđu u EU. To sam već rekao i bilo je nekih kontroverzi oko toga, ali kao politički analitičar smatram da će EU vrlo teško prihvatiti dve teritorije, nazovimo to tako, naročito ako su susedi a da se pritom ne priznaju. Nisam siguran da EU smatra još jedan primer Kipra preterano poželjnim. Postoje načini da se Kosovo doživi kao jedinstveno, uz određenu fleksibilnost, veze sa Srbijom i ulogu Srbije, naročito kada su u pitanju kosovski Srbi. Ono što sam siguran da međunarodna zajednica neće prihvatiti je nova Republika Srpska. Ni u tom slučaju ne bi bilo članstva u EU iz istih razloga. EU ne želi članicu koja nije jasno definisana jedna stvar, koja je istovremeno mnogo toga. “ Dzerard Galuci – izjava 2 from KIM on Vimeo. Dosadašnju i trenutnu ulogu misije UN-a na Kosovu Galuči još vidi kroz “mandat određen rezolucijom 1244″. “Prošle godine Međunarodni sud pravde je doneo odluku. Oni su odlučili da je međunarodno pravo nemo kada je u pitanju proglašenje nezavisnosti. Nisu zaključili da je proglašenje nezavisnosti legalno, već da međunarodno pravo ne kaže ništa o tome. Deklaracije i priznanja su stvar država uključenih u problem. Ta presuda je jos jednom potvrdila rezoluciju 1244 i ulogu UNMIK-a. U ovom slučaju je Savet bezbednosti rezoluciju 1244 doveo na ravan međunarodnog zakona koji obavezuje međunarodnu misiju. UN je preneo deo svog mandata EULEKS-u u oblasti vladavine prava pod pretpostavkom da ce EULEKS delovati na statusno neutralan način, što nije uvek bio slučaj. Ipak, EULEKS je ovde, KFOR je ovde, UNMIK je ovde. Svi su tu zahvaljujući rezoluciji 1244. Dok god se ta rezolucija ne promeni, ove misije će morati da budu ovde i snose odgovornost za situaciju na terenu“, zaključuje Galuči. Dzerard Galuci – izjava 3 from KIM on Vimeo.
