Neki od oštećenih smatraju da se iz tog razloga veliki broj srpskih porodica ne vraća da živi i radi na Kosovu. Gordani Đorić su Albanci u centru Prištine uzurpirali dva lokala. „Ja imam dve radnje u Prištini. Iz njihovog katastra sam donela potvrdu da se oni vode na moje ime. Znam ko ih je uzurpirao i čekam. Ovde živim već 11 godina bez sredstava, a oni stiču profit na osnovu toga što rade u mojim radnjama“. Đorićeva za KIM radio tvrdi da do sada nije rešen nijedan predmet na osnovu njenog ili angažovanja advokata oštećenih strana. „Rešavaju se predmeti oko kojih je već dogovorena prodaja. Naši predmeti još uvek stoje u fijokama, iako su papirološki ispravni i za njih može da se donese rešenje. Nažalost, korupcija u Kosovskoj agenciji je na visokom nivou. To tvrdim i mogu da dokažem“, kaže Đorićeva. Milan Rajović iz Peći ostao je bez imovne vredne 30 miliona evra. U sklopu Kompanije Udarnik komerc koju je vodio, radile su banke, apoteke, benzinske pumpe. „Kada smo 1999. godine napustili Peć, sva imovna nam je ostala na Kosovu. Od te imovine do sada smo povratili samo 2%, sve je ostalo u rukama Albanaca. Od 37 predmeta koje smo podneli Kosovskoj agenciji za imovinu, ali i svim ostalim agencijama, samo je jedan rešen. Najveća korupcija je upravo u tim agencjama i u pravosudnim organima“, rekao je Rajović. U Kosovskoj agenciji za imovinu sporost u rešavanju imovinskih pitanja pravdaju time da je potrebno vreme za poštovanje pravne procedure, kako nijedna stranka propustom agencije ne bi bila oštećena. Negosava Mrdaković, asistentkinja za odnose sa javnošću u ovoj agenciji tvrdi da u rešavaju slučajeva ne postoje prioriteti. „Bez obzira ko je, šta je i gde se nalazi, podnosilac zahteva je podnosilac zahteva, uzurpator je uzurpator, i prema svakome se odnosimo isto. Ja ne mogu čvrsto da tvrdim da korupcija ne postoji, ali ako neko ima dokaz da postoji, ja bih volela da nam ga priloži, pa da mi to rešimo na naš način“. “Dešava se i da podnosilac zahteva ili tuženi nisu podneli dokumentaciju u traženom roku. Dešava se i to da ne možemo da proverimo dokumenta, odnosno da verifikujemo dokumentaciju koja nam je podneta, pa moramo da radimo dodatna istraživanja“. Prema podacima KAI do sada je podneto 41. 206 zahteva od kojih je rešeno 17. 076. Od brzog rešavanja imovinskih potraživanja zavisi proces povratka, ekonomski razvoj ali i odnosi između zajednica, zaključak je izveštaja koji je krajem juna u Prištini predstavio OEBS. Å efica Kancelarije za imovnska pitanja Katarina Grbeša kaže da postoje određeni problemi, pravne praznine, ali i nesaradnja relevantnih institucija, nekadašnje Direkcije za stambena i imovinska pitanja i aktuelne Kosovske agencije za imovinu sa Kosovskom policijom i Kosovskom agencijom za katastar. Na pitaje da li bi se imovinska pitanja mogla lakše rešiti eventualnim dogovorom predstavnika Beograda i Prištine tokom dijaloga, Grbeša je rekla: „Sve ono što doprinosi konkretnom rešavanju određenih problema je zapravo dobro. U tom smislu sve što Kosovskoj agencji za imovnu omogućava neometan uvid u činjenično stanje može doprineti bržem rešavanju slučajeva. “Grbeša smatra da kosovske vlasti moraju doneti Zakon, odnosno normativni okvir kojim bi se omogućila kompenzacija građanima koji su izgubili stanove nad kojima su imali stanarsko pravo. Iako ni OEBS, a ni Kosovska agencija za imovinu to ne žele da potvrde, Srbi su najveće žrtve uzurpacije imovine na Kosovu. Čak 90% zahteva koji su stigli na adresu ove agencije su iz Kancelarija za imovnska pitanja u Nišu, Kragujevcu i Beogradu. „To jasno govori čijoj zajednici pripadaju ljudi koji su podneli te zehteve“, kaže Katarina Grbeša. Ukoliko se u krećem vremenskom roku ne reše predmeti naših sagovornika, kako su najavili, oni će organizovati proteste u Prištini. „Nadamo se da ćemo tako pokrenuti medijsku pažnju da svet vidi u kakvim uslovima ovih 11 godina živimo na Kosovu“, kaže Gordana Đorić.
