Bogdan Bukumirić, koji je i sam tom prilikom teško ranjen, izjavio je FoNetu da mu nije jasno zbog čega je osam godina bilo potrebno nadležnim organima da obaveste porodice o prekidu istrage. „Osam godina nisu mogli da pronađu ni jedan dokaz. Da su istragu vodili kako treba, verovatno bi bar jedan dokaz pronašli. Tadašnji komesar UNMIK policije rekao je da će prevrnuti svaki kamen da bi se pronašle ubice“, naglasio je Bukumirić. On podseća da je u stravičnom zločinu iz puškomitraljeza pucano na decu, kada su ubijeni Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), dok su, osim njega, teško ranjeni i Đorde Ugrenović (20), Dragana Srbljak (13) i Marko Bogićević (12). Tog dana na reci Bistrici je bilo više od 80 ljudi, kada je iz žbuna, koji je od Bukumirića bio udaljen svega desetak metara, na decu otvorena vatra. „Tada sam pogođen. Zadobio sam sedam prostrelnih rana. U pomoć mi je pritekao komšija, koji me je prevezao do ambulante u Goraždevcu, gde mi je ublaženo krvarenje“, objasnio je Bukumirić. Prilikom transporta u pećku bolnicu, na automobil u kojem se nalazio nasrnuli su Albanci i počeli da ih udaraju i razbijaju staklo. „Naišle su dve patrole KFOR-a i odvojile Albance od automobila. Odmah zatim sam prebačen u bolnicu u Peći“, prepričava Bukumurić. On smatra da je preživeo zahvaljujući upornosti srpskih lekara, posebno doktorke Milene Cvetković, koja je tri sata ubeđivala pripadnike KFOR-a da ga prebace u severni deo Kosovske Mitrovice. Bukumurić je potom najpre prebačen u francusku bolnicu u južnom, albanskom delu Mitrovice, a zatim i u severni deo grada na Ibru. Pošto helikopter Auto moto Saveza Jugoslavije nije dobio dozvolu da preleti administrativnu liniju, Bukumirić je automobilom prebačen za Rašku, a odatle helikopterom na Vojnomedicinsku akademiju u Beograd. Iste večeri nije, međutim, mogao da bude operisan, jer su lekari ustanovili da je u sebi imao samo litar i 400 grama krvi. Operisan je narednog jutra, posle čega je bio u komi šest dana. Kasnije je operisan još četiri puta. Sada živi u Beogradu.
