Upisom prve generacije budućih bogoslova, kom su prisustvovali vladika raško prizrenski Teodosije, profesori bogoslovije, đaci i njihovi roditelji svečano je obnoviljen rad jedne od najpoznatijih srpskih prosvetnih ustanova čije se privremeno sedište do sada nalazilo u Nišu. Vladika Teodosije, koji je i vršilac dužnosti rektora, istakao je da je povratak Bogoslovije jedan od najvažnijih događaja u poslednje vreme i da će u tom smislu početak rada škole uticati na veći povratak raseljenih. „Obnova Bogoslovije i početak rada je veliko ohrabrenje za srpski narod koji trenutno živi u Prizrenu, na Kosovu i Metohiji i za sve one koji su izbegli, a žele da se vrate. Prizrenska Bogoslovija je u svojoj istoriji bila jedna od temlja našeg postojanja i ona će imati tu ulogu i ubuduće. Bilo je vremena kada je škola prekidala svoja rad ali ovo je najduži period i nešto što smo čekali 12 godina“, kazao je vladika Teodosije. Vladika je istakao da proces obnove nije bio lak i da ovime on nije završen, već da će trebati još puno vremena i rada za potpunu obnovu. „Početak rada ove Bogosovije je veliki uspeh za našu crkvu i narod, a rekao bih i za grad Prizren, jer će dobiti jednu od svojih odlika i svi građani Prizrena, bez obzira koje su nacije i vere, treba da budu srećni jer je ova škola uvek imala svoje mesto u ovom gradu“, rekao je Teodosije. U obnovljenom i rekonstruisanom starom delu kompleksa Bogoslovije koji je zadužbina Sime Andrejevića Igumanova biće smešteni đaci i profesori i za njih su u potpunosti obezbeđeni svi uslovi za rad i smeštaj. Bogoslov Saša Ristić iz Kruševca danas je upisao prvi razred Bogoslovije. “Presrećan sam, ovo je moja životna šansa. To je moja želja još od petog razreda i nadam se da ću školovanje završiti uspešno“, rekao je Saša. Jelena Å abić majka učenika Nikole iz Kosova Polja kaže da su joj osećanja pomešana, da je istovremeno srećna, ali i zabrinuta za bezbednost svoga sina. “Nije mi svejedno, ali to je njegova želja i mi smo ga podržali. Srećna sam i zabrinuta, ne znam kakva je bezbednost, ovde Srba nema, ali Bog će ih valjda čuvati. Dobili smo uveravanja od vladike Teodosija da ne treba da brinemo i da će ih ovde čuvati“, kazala je Jelena. Nekada učenik prizrenske Bogoslovije a sada profesor Dejan Krstić smatra da ponovno otvaranje ima veliki značaj za pravoslavni srpski narod, posebno zbog činjenice da su iz ove škole potekli brojni episkopi i patrijarsi. “Sa radom je počeo prvi razred koji će brojati 10 učenika, a kojima će nastavu držati četiri profesora. Nadamo se da će ako Bog da sledeće godine ovde doći druge generacije kako bi se formirala Bogoslovija u punom smislu, odnosno svih pet razreda“, rekao je Krstić. Bogoslovija „Sveti Kirilo i Metodije“ prestala je da sa radom u junu 1999. odmah nakon doslaska snaga KFOR-a na Kosovo i Metohiju. Tada su u njene prostorije ušli prizrenski Srbi isterani iz svojih domova. U martovskom pogromu 2004. komleks zgrada je zapaljen i uništen, a u samoj zgradi stradao je Dušan Nedeljković. Bogoslovija u Prizrenu osnovana je 1871. završile su je, ili su bili njeni profesori, gotovo sve najvažnije ličnosti srpskog crkvenog života i novije istorije, a među njima: patrijarsi Varnava, Gavrilo Dožić, patrijarh Pavle i sadašnji srpski patrijarh Irinej.
