Zajednica srpskih opština glavna je tema u Prištini. Glavnu inicijativu u rešavanju ovog problema preuzela je američka ambasada, a o ovome se razgovara sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ali i sa ostalim političkim predstavnicima.
Na dva sastanka koja su održana u američkoj amabasadi 31. januara i 9. februara učestvovalo je više od 40 predstavnika vlasti, opozicije, Srpske liste, ali i ostalih srpskih političkih stranaka i organizacija sa KiM.
Kako saznaje Nova.rs predstavnici SAD imali su dva pitanja za učesnike sastanka: Šta je to ZSO prema njihovom mišljenju i kako se ona može uklopiti u kosovski pravni sistem.
Zaključak je da se ona ne može formirati, a da u nekim delovima ne dođe do izmene kosovskih zakona, pa i Ustava, ali i da ona ne može biti zaseban nivo vlasti, kao što je to Republika Srpska u BiH.
Većina Albanaca za ZSO
“Većina predstavnika albanskih partija, među kojima su i članovi stranke Ramuša Haradinaja, smatraju da ZSO treba što pre formirati. Od mnogih Albanaca se moglo čuti da se Srbima treba omogućiti da se leče gde i kako hoće, uče iz udžbenika na srpskom jeziku”, navodi sagovornik Nova.rs.
Najveći protivnici ZSO bili su predstavnici Aljbina Kurtija, Vljose Osmani i jedne bošnjačke stranke.
“Njihov stav je da Srbi u opštinama sa srpskom većinom već imaju dovoljno prava, te da se eventualno ta prava mogu dodatno proširiti, ali ne više od toga. Takođe, za njih je upitno šta će se u slučaju formiranja ZSO desiti s pravima ostalih manjina u opštinama sa srpskom većinom”, kaže naš sagovornik.
Što se tiče SAD i EU signali su takvi da ZSO treba što pre formirati, po modelu koji podrazumeva najviše autonomije za neku manjinu, a koji već postoji u Evropi. Prema njihovom mišljenju, ne treba da bude sporno ni da Srbija ulaže na Kosovo i da to koliko će ulagati zavisi od Srbije, a ne od prištinskih vlasti. Što se finansiranja tiče, istaknuto je i da sav novac iz Srbije treba da ide preko prištinskih institucija, kako bi se znalo gde tačno novac ide.
“Razlog je to što između Beograda i Prištine nema komunikacije, pa se dešava da se neki opštinski projekti finansiraju i sa jedne i sa druge strane, dakle duplo. I pitanje je gde taj novac stvarno završi”, navodi sagovornik.
Kurtiju dat rok
Mimo ovih sastanaka, bilo je i susreta u američkoj ambasadi i samo sa premijerom Aljbinom Kurtijem, na kojima mu je navodno dat rok do 17. februara da da konačni odgovor o formiranju ZSO. To je datum kad Kosovo obeležava 15. godina od proglašenja nezavisnosti.
Na tim sastancima je, bilo reči i o tome da će u suprotnom Kfor “proterati” jedinice ROSU sa severa Kosova, a to bi pod veliki znak pitanja stavio opstanak policijskih punktova i baza koje su se mesecima gradile u Leposaviću i Zubinom potoku.
Dok Kurti “razmišlja”, evropski zvaničnici spominju rok od nekoliko nedelja za potpisivanje nemačko-francuskog plana. Ove rokove spominjali su visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj i izvestilac EU za Srbiju Vladimir Bilčik.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tim povodom je rekao da ne namerava turistički da ide u Brisel.
“Ako mislite da me zovete u Brisel i da me nagovorite da kažem ZSO istovremeno sa ne znam čim ili posle ne znam čega, nemojte da me zovete. Zovite me da dođem turistički, a nisam zainteresovan, bio sam u Briselu 200 puta. Ako me zovete, obavestite me da su isporučili ZSO, kada to isporuče, dolazim da razgovaram o svemu drugom“, poručio je Vučić.
Dakle, čeka se na potez Kurtija.
