Sovrlić je, u serijalu razgovora Kiosk za FoNet o medijskoj sceni Srbije, ocenila da su informacije postale dostupnije od kada su se pojavile društvene mreže.
Kako je objasnila, sada svi maju priliku da nešto kažu, ali je na medijima da izvrše selekciju i da edukuju građane kako je ispravno komunicirati, proveravati informacije i čitati vesti na društvenim mrežama.
Prema njenim rečima, emocije su „na maksimumu“ čim se pomene Kosovo, što je donekle razumljivo kada je reč o građanima, ali ne bi trebalo da bude primereno medijima.
„U kontekstu francusko-nemačkog predloga sporazuma Beograda i Prištine, ali i svih događaja u vezi sa Kosovom, građani se ponašaju kao da je to nešto novo i kao da ne znaju šta se na Kosovu desilo“, smatra Sovrlić.
U redu je imati emocije po tom pitanju, ali je njoj lično, s obzirom da je sa Kosova, iznad svega važno kako će se taj problem rešiti.
Prema njenom stavu, to ne znači da se problem ne može prikazati na racionalan i razuman način.
„Razumno je kritikovati odluke političara, postavljati pitanja i ukazivati da neki procesi ne rešavaju probleme građana, ali su retki svetli primeri koji na pravi način izveštavaju o Kosovu“, ocenila je Sovrlić.
To je jedan od razloga zbog kojih je odlučila da radi na televiziji N1, s obzirom na to da je od osnivanja vrlo rado uključivala ljude sa Kosova u pokušaju da se i njihov glas čuje.
Napomenula je da je u rešavanju kosovskog problema veoma važno imati u vidu, ne samo političke segmente, nego i sve ono što je prethodilo sadašnjem trenutku.
Sovrlić je ukazala da se u Skupštini Srbije i danas razgovara na nivou izdajnika i patriota, što je „neprimeren rečnik svojstven devedesetim godinama“, kojim se izvrću činjenice kako bi javnost bila obmanuta.
Navela je da mediji ponekad upadnu u tu „zamku“ zbog dnevno aktuelnih tema i nisu uvek u prilici da neku priču stave u kontekst, već samo prenose izjave političara.
Prilikom svake krize na Kosovu, primetila je Sovrlić, u medijima sa nacionalnom frekvencijom se to pretvori u širenje dezinformacija i kreiranje atmosfere pred rat.
Ona smatra da je zadatak medija da situaciju koja vodi na ivicu gubljenja razuma vrate na liniju razumnog, ali da mediji koji imaju veliki uticaj i vidljivost ne obavljaju tu svoju ulogu.
Poredeći izveštavanje o ratu u Ukrajini i izveštavanje o Kosovu, Sovrlić je rekla da postoje paralele čiji se pravac menja u zavisnosti od toga šta je zvanični narativ Beograda.
Podsetila je da se u medijima sa nacionalnom frekvencijom postoji narativ svesredne podrške Rusiji, a da se onda za nekoliko dana priča potpuno okrene, uz kritike na račun predsednika Rusije Vladimira Putina, jer se poziva na presedan Kosova.
„S druge strane, kada je po sredi izveštavanje o ratu u Ukrajini, tabloidi i mediji sa nacionalnom frekvencijom javnosti šalju vrlo konfuzne poruke“, zaključila je Sovrlić.
