On je u intervjuu za portal Racin.mk rekao da na Zapadnom Balkanu postoje dve potencijalno slabe karike, kosovsko-srpski spor i poteškoće u funcionisanju Bosne i Hercegovine i istakao da će zatvaranje jednog od njih biti značajan korak u konačnoj stabilizaciji regiona.
„U regionu postoje dve potencijalne slabe karike, slabe tačke. Jedna je kosovsko-srpski spor, a druga BiH i poteškoće u funkcionisanju Dejtonskog sporazuma. Zatvaranje jednog od ova dva pitanja biće značajan korak u konačnoj stabilizaciji regiona, u pomirenju i daljoj evroatlantskoj konsolidaciji“, rekao je Osmani.
Kako je rekao, „činjenica da je sada u Briselu došlo do ozbiljnog napretka, te da taj napredak može da dobije konačnu formu upravo u Ohridu pre svega ima svoju simboliku zbog uspeha Ohridskog sporazuma koji nudi model kako se rešavaju etnička pitanja i priznanje je Severnoj Makedoniji“.
Izbor Ohrida je, istakao je Osmani, priznanje Severnoj Makedoniji kao važnom akteru u regionu, odnosno kao doprinos stabilnosti i bezbednosti u regionu, odražavajući tako, kako je rekao, „našu funkcionalnu međuetničku demokratiju, kulturu kompromisa i kulturu dijaloga, koja je, nažalost, sve ređa ne samo u regionu, nego i na svetu“.
„Mi na neki način postajemo tačka, referenca za to kako evropska ideja može da se širi na ovim prostorima“, rekao je šef diplomatije Severne Makedonije i predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Bujar Osmani.
Šef evropske diplomatije Žozep Borel rekao je u Briselu, u ponedeljak 27. februara, posle poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine, da su se lideri dve strane dogovorili da nisu potrebni dalji razgovori o Predlogu EU za normalizaciju odnosa, ali da su potrebni dodatni pregovori o modalitetima implementacije.
U Kabinetu premijera Severne Makedonije potvrdili su narednog dana da je Kovačevski spreman da bude domaćin sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u okviru pregovora Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU i SAD, 18. marta.
Tom sastanku će, kako je najavljeno, prisustvovati visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel i specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.
