Pozvan na sednicu Skupštine Kosova da poslanike informiše o sastanku u ponedeljak, 27. februara, u Briselu, Kurti je rekao da je tada ponudio EU zvanično potpisivanje „osnovnog sporazuma sa Srbijom“ i ponovio što je tada rekao, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić to odbio da učini.
„Stav predstavnika (komesara EU Žozepa) Borela je da se o ovom dokumentu više neće raspravljati. Ima finalizovani format i stoga je objavljen na zvaničnoj veb-stranici EU. Odbijanje Srbije da potpiše ovaj sporazum pokazuje da se ne slažu sa sadržajem. Predsednik Vučić odbija da prihvati sporazum kao deo međunarodnih obaveza koje obavezuju strane. Razlozi za njegovo odbijanje ne zaslužuju moj komentar“, rekao je Kurti.
Uz ocenu da „osnovni sporazum Kosova i Srbije“ predstavlja „važan korak u regulisanju međunarodnih spoljnih odnosa dve nezavisne države“, Kurti je rekao da se taj dokument zasniva na principu ravnopravnosti suverenih država, poštovanju teritorijalnog integriteta, odricanju od prepreka za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, priznavanju državnih simbola, pasoša i drugom.
Po njegovim rečima, jedini deo sporazuma u kojem postoji problem je onaj koji se odnosi na „nasleđene obaveze“, za koje postoji međunarodni konsenzus da se moraju sprovesti.
„To je Član 10. Sporazuma, poslednja rečenica. Sadrži normu da se svi briselski sporazumi moraju primeniti. Ovo treba shvatiti kao obavezu prema celini i nejasnoću koja to prati u celini, a ne kao nešto posebno, element sporazuma Tači-Dačić od 19. aprila 2013. godine i ratifikovanom u ovoj Skupštini, a proširenim sporazumom Mustafa-Vučić od 25. avgusta 2015. o Zajednici (srpskih opština na Kosovu). Dakle, osnovni sporazum ne razdvaja elemente, već ih smešta u normu tipa kategorije“, ocenio je Kurti.
