Plato ispred Starog dvora bio je suviše mali da primi sve koji su želeli da pozdrave najboljeg srpskog tenisera ikada, vlasnika 21 gren slem titule, od čega sedam na Vimbldonu i rekordera po broju nedelja na prvom mestu ATP liste.
– Bolje vas našao Beograde, dobro veče Srbijo. Ovo su najlepši trenuci u životu definitivno, kada imam taj blagoslov da sport kojim se bavim i koji toliko volim, u kojem sam uspeo da dostignem velike uspehe i kada to ostvarim da mogu da se vratim i proslavim sa našim narodom. Hvala vam, divni ste. Puno srpskih trobojki, puno dece, mladih ljudi. To me ispunjava zauvek. Za ovakve trenutke vredi živeti, raditi, igrati tenis. Trofeji su prolazni, ali ovi momenti gde delimo uspeh zajedno, večno ću nositi u srcu.
– Bio sam dosta puta na ovom balkonu, sa svim našim teniserima Jelenom Janković, Anom Ivanović, Jankom Tipsarevićem, Viktorom Troickim, Nenadom Zimonjićem, to su sve veliki šampioni našeg sporta, koji nije imao dugu tradiciju u našoj zemlji do nedavno. Naravno Slobodan Boba Živojinović i Monika Seleš su trasirali put za nas, ali bilo je jako teško za vreme 90-ih. Ali nekako u tih 10, 15 godina stasavali su dobri teniseri i to nas je dodatno osnažilo, ojačalo, davalo nam dodatan podstrek, i verujem da je taj neki srpski inat bio presudan zašto se ovde sada nalazim. Taj inat je nešto što simboliše taj duh našeg nebeskog naroda i pokazuje srce, dušu i volju kada je najteže. Takva nam je sudbina da moramo da prolazimo kroz trnovit put, ali kažemo ko zna zašto je to dobro, i uvek postoji dobro i svetlo na kraju tunela. Vi ste to svetlo. – rekao je Đoković.
