„Masakr nad nedužnim civilima, nad Srbima koji su krenuli da skupljaju letinu, pokazuje svu dubinu ideologije mržnje albanskih ekstremista prema srpskom postojanju na Кosovu i Metohiji. Međutim, zločinci se nisu tu zaustavili, već su groblje na kome su sahranjeni stradali žeteoci, više puta minirali i oskrnavili, kao i spomen-ploču sa imenima stradalnika, istaknutu na objektu Osnovne škole u centru sela. Jasno je da žrtve i sa spomenika opominju da se zločin ne može sakriti i da će se za njega kad-tad morati odgovarati“, navodi se u saopštenju.
„Zato zahtevamo od predstavnika privremenih institucija u Prištini da prekinu da štite teroriste i zločince, a međunarodnu zajednicu pozivamo da konačno ispuni obaveze iz svojih nadležnosti i uspostavi vladavinu prava, te da ponovo otvori istragu i pravdi privede počinioce ovog i svih drugih nerasvetljenih zločina, koji su počinjeni nad Srbima na Кosovu i Metohiju“, navodi Petković.
Kako se dalje navodi, poslednja je prilika da Specijalni sud za zločine OVК rasvetli ovaj zločin i da tako međunarodna zajednica pokaže koliko je privržena pravu i pravdi i koliko je sposobna i voljna da istraje u rasvetljavanju svih zločina počinjenih na Кosovu.
„Srbija će nastaviti da se sa tugom i poštovanjem seća svoji stradalih sunarodnika, ali će isto tako nastaviti da energično insistira na pronalaženju i kažnjavanju odgovornih za sva zlodela počinjena nad našim narodom na Кosovu i Metohiji. Bez istine i pravde, bez odgovornosti za počinjene zločine ne može se izgraditi poverenje, niti doći do normalizacije odnosa među Srbima i Albancima. Sa druge strane, nerasvetljeni zločini opominju i prete da mogu da se ponove, zato je neophodno da porodice postradalih žetelaca pronađu mir tako što će istina konačno ugledati svetlost dana“, zaključuje se u saopštenju.
U Starom Gracku, 23. jula 1999. godine, ubijeno je iz neposredne blizine, na njivi, četrnaest Srba. Stradali su: Milovan Jovanović (1969), Jovica Živić (1970), Radovan Živić (1967), Andrija Odalović (1967), Slobodan Janićijević (1965), Mile Janićijević (1957), Novica Janićijević (1981), Momčilo Janićijević (1946), Stanimir Dekić (1955), Božidar Dekić (1947), Saša Cvejić (1973), Ljubiša Cvejić (1939), Nikola Stojanović (1936) i Miodrag Tepšić (1951). Najmlađi među njima, Novica Janićijević, imao je samo sedamnaest godina.
