Obraćajući se okupljenima na čardaku manastirskog konaka, vladika je kazao da se po drugi put sreću. Prvi put u Gračanici zadužbini kralja Milutina i drugi put u Dečanima zadužbini Milutinovog sina, kralja Stefana Dečanskog.
„Obojica su veliki pred Bogom i svojim rodom, ostavili su nam neprolazna blaga iz kojih mi i u naše vreme zahvatamo tu živu vodu i napajamo naše duše“, kazao je vladika Teodosije.
Vladika je rekao studentima da posle ovog boravka na Kosovu i Metohiji niko neće morati da im priča o Kosovu i Metohiji kao nečemu što nisu poznavali.
“Vi ste prošli ovu zemlju uzduž i popreko, bili u najznačajnijim svetinjama i hramovima, susreli se sa narodom i u dubini duše osetili šta je to Kosovo i Metohija i to je dobro jer kad vas neko pita možete da kažete sve što treba. I onda će vam biti jasno zašto mi ne damo Kosovo, zašto se životima brani Kosovo, zašto je knez Lazar poveo sve što je najvrednije što je imao na Kosovo. To je pomoglo da mi trajemo svo ovo vreme, i dan danas mi živimo tim zavetom zahvaljujući njihovoj žrtvi. Ta žrtva nije besmislena, ta žrtva ima smisla”, reko je vladika Teodosije.
Radost boravka u Dečanima je vladika uporedio sa radošću učenika prilikom Preobraženja Gospodnjeg na Gori Tavoru, rekavši da su Dečani na Kosovu i Metohiji kao Tavor u Svetoj zemlji. On je dodao da Sveti Kralj Dečanski nikad nije napustio dečansku svetinju i dok je Sveti Kralj tu možemo imati nade za naše Kosovo i Metohiju.
„Sveti Kralj nepokolebljivo ostaje ovde u svom hramu koji je podigao Bogu, monasi ostaju uz Svetog Kralja, narod ostaje uz monahe, vi dolazite jer imate ovde nekoga koga ćete sresti sve je to Gospod uredio da tako bude, mi kažemo to je promisao Božja da to tako bude i na sva pitanja na koja ljudi nemaju odgovor Bog daje odgovor, sve što narod zabrinjava“.
Jedan od veroučitelja i organizatora Duhovne škole od samog početka, Darko Nikolić iz Beograda se zahvalio vladici Teodosiju.
„Za sve nas je boravak prethodnih dana na Kosovu i Metohiji bila izuzetna čast. Sa ovim mladim ljudima smo proputovali Kosovo i Metohiju, uzduž i popreko, čini mi se krstoliko smo se kretali i ono što smo poneli iz ove Duhovne škole ostaće kao nešto od najvrednijih utisaka u našem životu”.
Student Filip Živanović iz Beograda je kazao da mu je bilo čast i zadovoljstvo boraviti na Kosovu i Metohiji.
„Ne treba da zaboravimo, ne treba da klonemo duhom, da se borimo i dalje!“
Nikola Zorić iz Novog Sada je rekao:
„Imam osećaj da nemam dovoljno vokabulara da opišem ta stanja, ali pre svega dugujem veliku zahvalnost Bogu i divnim veroučiteljima, sveštenicima, koji su nam ovo omogućili, Vama vladiko na blagoslovu da ovo sve postoji, na više nivoa su se menjale emocije, to neko lično proživljavanje, rušenje te puzle da ti misliš da si nešto shvatio, a naravno i istorijski šta sve ovo znači i to iskustvo sa ljudima u Orahovcu i Velikoj Hoči, pomešana osećanja, u jednu ruku i suze radosnice i suze tuge i dođe ona devojčica i ona divna žena koja piše te dnevnike ne dopušta da se zaboravlja i nekako opet simbol tog zaveta tog vaskrsenja i opet da nije bilo neko ginjenje samo radi junaštva nego i zarad pravoslavlja za očuvanje vere“.
Polaznici Prizrenske letnje duhovne škole su prethodnih dana posetili svetinje Kosova i Metohije i upoznali se sa istorijom, duhovnošću i životom srpskog naroda na ovom prostorima i životom u manastirima, razgovarai sa igumanima i igumanijama, kao i sa značajnijim ličnostima iz kulturnog života na ovim prostorima.
