Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.
Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi blagoslovenu devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.
Svetoj Devi u Nazaretu blagovestio je začeće i rađanje sina Božjeg.
Javio se i pravednom Josifu i pastirima kod Vitlejema, Isusu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama.
Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o vaskrsenju Hristovom.
Sveti arhangel Gavrilo je i simbol dobrote celog čovečanstva – ikona Belog Anđela je poslata u kosmos kao simbol ljudskog pozdrava drugoj vasionskoj rasi pošto Sveti Gavrilo je i univerzalni simbol ljubavi, mira i radosti u čovečanstvu. Beli Anđeo je i od strane UNICEF-a odabran kao simbol Evrope.
Freska arhangela Gavrila u srednjevekovnom manastiru Mileševi poznata kao Beli anđeo proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
Veliki broj porodica na Kosovu i Metohiji slavi Letnji Aranđelovdan kao krsnu slavu, kao i manastiri , među kojima su Sveti Arhangeli kod Prizrena i Draganac u Kosovskom Pomoravlju.
