Rođen je 8. januara 1956. godine u selu Petrovac kod Đakovice na Kosovu i Metohiji.
Delić je bio srpski političar, narodni poslanik, penzionisani general-major Vojske Srbije i Crne Gore, bivši potpredsednik Skupštine Srbije (2007-2012), nekadašnji član Srpske radikalne stranke (2006-2008, 2011-2020) i Srpske napredne stranke (2008-2011), objavila je Radio-televizija Srbije.
Nakon parlamentarnih izbora 2020. godine, kada Srpska radikalna stranka nije prešla cenzus, zajedno sa potpredsednikom SRS Nemanjom Šarovićem ušao je u sukob sa predsednikom Vojislavom Šešeljom, zbog čega su obojica isključena iz članstva.
Ubrzo su osnovali „Pokret ljubav vera nada“, čiji je Šarović bio predsednik, a Delić zamenik predsednika. U januaru 2022. objavljeno je da je napustio pokret „Ljubav vera nada“ i osnovao pokret „Nema nazad – iza je Srbija“ sa kojim je nastupio na opštim izborima u Srbiji 2022. u koaliciji NADA, čiji je bio nosilac izbrone liste na parlamentarnim izborima.
Učestvovao je u ratnim sukobima u Hrvatskoj (1991-1992), obavljao je dužnost načelnika štaba 715. motorizovane brigade Vojske Republike Srpske u vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, bio je komandanta 549. mehanizovane brigade Vojske Jugoslavije (1995-1999) tokom oružanih na Kosovu i Metohiji, a potom komandant Beogradskog korpusa.
Fond za humanitano pravo (FHP) je povodom imenovanja Božidara Delića na mesto potpredsednika aktuelnog saziva Narodne skupštine zatražio od nadležnih institucija da ispitaju navode o njegovoj umešanosti u ratne zločine počinjene tokom sukoba u BiH i na Kosovu.
Prema navodima FHP, Delić je tokom sukoba na Kosovu bio komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije u čijoj je zoni odgovornosti, koja je obuhvatala opštine Prizren, Đakovica, Orahovac i Suva Reka, tokom sukoba ubijeno više od 2.100 albanskih civila.
Protiv Delića je FHP podneo i dve krivične prijave Tužilaštvu za ratne zločine.
