U noći 13. juna 2020. godine vlasniku portala „Jepi Zë“ (Oglasi se) Škumbinu Kajtaziju jedan počinilac je pokušao da zapali automobil. Četiri meseca kasnije, u oktobru iste godine, ispaljeno je šest hitaca na njegov auto dok je bio parkiran u centru Mitrovice.
Dve godine nakon tih napada, Kajtazi je nezadovoljan radom koji su do danas obavili organi za sprovođenje zakona i istražni organi.
Novinar tvrdi da su policijske akcije u prvom slučaju, pokušaju paljenja njegovog automobila, „vredne aplauza“, ali kaže da je tužilaštvo odugovlačilo s procesom.
Kajtazi ističe da je tužilaštvo bilo zadovoljno presudom od deset mjeseci zatvora za osobu koja je pokušala da mu zapali automobil. Međutim, prema njegovim rečima, ova institucija nije proširila istragu kako bi se otkrilo ko je naručilac tog dela.
„Osuđen je na deset meseci zatvora, ali nisam bio zadovoljan jer su me zanimali naručioci napada, a ne kažnjavanje tog mladića kojeg je neko prevario. Međutim, do dodatne istrage nije došlo, iako je počinilac priznao da je zločin počinio ’zbog priče’ koju sam objavio. Tužilaštvo ga nije ni pitalo koja je to vest, što bi potencijalno moglo dati istražne tragove u vezi s naručiocima, već su jednostavno prihvatili ’priznanje’ kao olakšavajuću okolnost i zatvorili slučaj“, navodi Kajtazi.
Istovremeno, o drugom slučaju pucnjave na njegov automobil, Kajtazi kaže da i pored toga što su prošle skoro dve godine, policija nikoga nije uhapsila. Čak nema ni osumnjičenih.
Povodom napada vatrenim oružjem na automobil Škumbina Kajtazija, portparol Državnog tužilaštva u Mitrovici Valjon Preteni, saopštio je da je predmet već dodeljen tužiocu. Međutim, nije naveo ima li uhapšenih ili osumnjičenih koji su povezani s napadom.
Preteni je najavio i postupanje Državnog tužilaštva u vezi s pokušajem paljenja automobila novinara Kajtazija.
„U vezi s prvim pitanjem, u ovom slučaju, Osnovno tužilaštvo u Mitrovici je 27. oktobra 2020. godine podiglo optužnicu protiv lica s inicijalima E.J. zbog krivične prijave ’podmetanja požara’. Što se tiče drugog slučaja, ovaj predmet je dodeljen tužiocu Osnovnog tužilaštva u Mitrovici i u procesu je“, naveo je on.
Prema informacijama koje je dostavila Kancelarija za informisanje Kosovske policije, ova institucija je tokom 2020. godine imala 20 slučajeva i dve dojave u vezi s različitim krivičnim delima koja se odnose na napade na novinare. Od toga je 14 postupaka pokrenuto kao „pretnje“, dva kao „uznemiravanje“, dok je po jedan pokrenut za krivična dela „nanošenje telesnih povreda“, „izazivanje opšte opasnosti“, „podmetanje požara“ i „upad u računarske sisteme“.
U 2021. godini policija je rešavala 21 slučaj različitih napada na novinare, dok je od januara do jula ove godine policija radila na šest takvih slučajeva.
Aljbionet Ademi, članica odbora Udruženja novinara Kosova (AGK), kaže da verbalni i fizički napadi na novinare nisu smanjeni. Ona navodi da poslednjih godina nije bilo ubistava novinara na Kosovu, ali, prema njenim rečima, „zločini protiv njih (novinara) ostaju na značajnom nivou“.
Ademi kaže da je nekažnjivost napada na novinare postala deo kulture, zbog čega su verbalni napadi, prema njenim rečima, postali uobičajeni na Kosovu.
„Napadi na kosovske novinare, u velikoj meri, ostaju nerešeni. Nekažnjivost napada na novinare postala je deo kulture. A nekažnjivost je još opasnija jer izaziva dalje napade na novinare. U svetlu ovakve nekažnjivosti, smatram da napadi na novinare, posebno verbalni, nisu izolovani slučajevi. Postali su uobičajeni. Dakle, odgovornost je isključivo na pravosudnom sistemu, koji još uvek zaostaje u rešavanju ovakvih slučajeva“, navela je ona.
„Politički akteri ne snose posledice za verbalne napade na novinare“
Na pitanje zašto politički akteri verbalno napadaju novinare, Ademi napominje da su nekažnjivost i uverenje da možete napasti novinara bez ikakvih posledica povećali broj takvih napada.
„Politički akteri često napadaju novinare ili pokreću mafijaške kampanje linča protiv određenih novinara. I nikada ne trpe nikakve posledice, uključujući i pravne. U najređim slučajevima može doći do izvinjenja, i to tek nakon velikog pritiska javnosti“, dodala je Albionet Ademi iz AGK.
Novinar Škumbin Kajtazi takođe je doživeo pretnje i verbalne napade političara. Pretnje mu je 2018. godine uputio i tadašnji gradonačelnik Mitrovice Agim Bahtiri i policija je protiv njega podnela krivičnu prijavu.
Dok su neki od napada usmereni na određene pojedince, drugi su usmereni protiv medija i novinara uopšte. Aljbionet Ademi iz AGK-a, govoreći o nekim od verbalnih napada političkih aktera na novinare, ističe slučaj Prindona Sadrijua, supruga predsednice Kosova Vjose Osmani.
„Bilo je verbalnih napada od strane supruga predsednice, Prindona Sadrijua, istovremeno i vršioca dužnosti ambasadora Kosova u Republici Severnoj Makedoniji, gde novinare naziva ’udruženim zločinačkim poduhvatima’. Tu je i pogrdno izražavanje funkcionera vladajuće stranke prema novinarima, kao i prema Udruženju“, kaže ona i dodaje da ovakvi napadi utiču na podsticanje masovnog linča nad novinarima od strane pristalica tih političkih aktera.
Advokatica za medijsko pravo Fljutura Kusari tvrdi da napadi stvaraju nesigurno okruženje za novinare. Ona dodaje da je nedostatak vladinih mera za sigurnost novinara uticao na porast broja napada na njih.
„Porast broja napada na novinare je povezan s nedostatkom odgovarajuće vladavine prava, oštrom retorikom političara prema novinarima i nedostatkom afirmativnih mera vlade za sigurnost novinara. Većina zločina nad novinarima ostaje nerazjašnjena, što dovodi do kulture nekažnjivosti zločina. Isto tako, oštar pogrdni jezik političara prema novinarima – koji ih nazivaju prodavačima (magle), špijunima itd. stvara klimu nesigurnosti i čini novinare metom napada na internetu i van njega, posebno od strane političkih militanata“, navodi Kusari.
Prema rečima Škumbina Kajtazija, političari sanjaju o svetu u kom nema novinara, jer im je, prema njegovom mišljenju, tako lakše da se bave koruptivnim poslovima i drugim prekršajima.
Postupa li se s napadima na novinare na odgovarajući način?
Prema podacima Kosovske policije, ova institucija je u posljednjih pet godina obradila 72 slučaja raznih verbalnih i fizičkih napada na novinare. Iako su prema statistici krivična dela različita, iz Uprave za informisanje Kosovske policije kažu da se ova 72 slučaja odnose na krivična dela koja uglavnom podrazumevaju pretnje i uznemiravanje putem društvenih mreža.
Međutim, novinar Škumbin Kajtazi kaže da se verbalni napadi i pretnje novinarima ne rešavaju uvek kako treba. Naime, prema njegovim rečima, pritisak javnosti je taj koji tera institucije da počnu ozbiljnije da shvataju ovakve slučajeve.
Fljutura Kusari, advokatica za medijsko pravo, takođe potvrđuje da državno tužilaštvo, policija i sudovi ne daju prioritet sigurnosti novinara.
„Sigurnost novinara nikada nije prioritet za ove institucije na višim nivoima. Iako postoje policajci, tužioci i sudije koji dobro rade svoj posao, uspešno postupanje u slučajevima napada na novinare se može ostvariti samo kada Sudsko veće Kosova, Policija Kosova i Tužilačko veće Kosova odluče da ove slučajeve tretiraju prioritetno“, dodaje ona.
Kusari napominje da su kazne za krivična dela protiv novinara manje stroge od onih izrečenih kriminalcima koji napadaju političare.
„Mediji su sedma sila jer bez njih demokratija nije moguća. Oni imaju suštinsku ulogu u društvu i zato uživaju posebnu zaštitu“, dodala je.
S druge strane, Aljbionet Ademi kaže da AGK Kosovsku policiju smatra najefikasnijom institucijom, dodajući da neefikasnost sudova otežava rad i Udruženja i novinara.
„Mi u AGK-u verujemo da je policija najkooperativnija i najefikasnija institucija. Policija, državno tužilaštvo i sud imenovali su koordinatora za slučajeve koji uključuju novinare. Međutim, sudovi su najmanje efikasni, što otežava rad Udruženja, ali i novinara, jer se predmeti odugovlače ili kazne nisu srazmerne zločinu“, kaže ona.
Zabrinutost zbog napada na novinare izražena je i u izveštaju koji je objavio američki Stejt Department. U ovom izveštaju se navodi da postoji tendencija zastrašivanja predstavnika medija od strane političara i javnih ličnosti, a navode se i neki od napada koji su izvršeni na novinare u 2021. godini.
