Orahovac i Prizren su gradovi na jugozapadu Kosova, a jedan od drugog su udaljeni oko 40 kilometara.
Dušan i Kerim za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode kako se često osećaju „razočarano i poniženo“ zato što ne mogu da rade ono za šta su se školovali.
Ističu da su ogorčeni na sistem.
Dušan Stojanović je 2014. godine završio osnovne studije, a pet godina kasnije stekao i zvanje Master inženjera zaštite na radu.
U nastojanju da pronađe posao u struci, obraćao se mnogim institucijama, kako onim kosovskim, tako i onim koje funkcionišu u sistemu Srbije, ali njegov trud nije urodio plodom.
„Vršnjaci mi prebacuju da sam se džaba školovao, što mi teško pada. Mnogi su se poženili, našli posao i sa srednjom školom, a ja ni jedno, ni drugo“, priča on za RSE.
Master studije i grnčarstvo
Ipak, ovaj tridesetogodišnjak ne sedi besposlen. Okrenuo se porodičnom zanatu i sa ocem proizvodi glineno posuđe. On je peta generacija u porodici Stojanović koja se bavi grnčarstvom.
Objašnjava kako je za tu vrstu posla potrebno strpljenje jer je potrebno nekoliko sati da se proizvod od gline osuši, zatim ofarba, pa tek peče u specijalnoj pećnici.
Dušan je zanat još kao dečak naučio od oca i poručuje da bi grnčarstvom nastavio da se bavi čak i kada bi pronašao posao u struci.
Sličnu sudbinu deli i Kerim Pervizaj, koji se trenutno bavi limarijom, iako je 2019. diplomirao na Fakultetu za fizičko vaspitanje. I on ima diplomu za fudbalskog trenera, ali posla u struci nema na vidiku.
Mladi zbog „nepravde“ odlaze sa Kosova
„Doživeo sam brojna poniženja kada sam pokušao da se zaposlim kao profesor fizičkog, ovde u Prizrenu. Primaju se ljudi i sa nižom stručnom spremom od moje. Uzalud sam pokušavao da dokažem nepravdu. Nisam u tome uspeo“, kaže Kerim za RSE.
Napominje da je oženjen i da mora raditi nešto kako bi izdržavao porodicu.
Dušan i Kerim ističu da se veliki broj mladih ljudi na Kosovu suočava sa sličnim problemima, te da ima i onih koji se odluče da bolji život potraže na Zapadu.
„Ovde nema perspektive i osećam se poniženo. Najveći broj vršnjaka je otišao za boljim životom i u tome su uspeli. Sva je prilika da ću morati i ja, iako sam bio protiv toga. Zašto sam se školovao? Trošio sam roditelje i ta njihova ulaganja godinama ne mogu da nadoknadim, a kamoli da nešto zaradim“, kaže Stojanović.
„Jedan korak napred, dva nazad – takva je ovde situacija. Mladi stručnjaci odlaze jer ne mogu da se zaposle ili primaju minimalnu platu. Moj rođak je ovde primao 400 eura, a sada (u Nemačkoj) 3.000 eura. Teška srca, ali moraću i ja da odem u inostranstvo“, zaključuje Pervizaj.
Dušan i Kerim navode da vole porodične zanate, ali im je želja da nađu i posao za koji su se školovali, te da daju veći doprinos društvu
„Glas stručnjaka se ne čuje“
Sociolog Ismailj Hasani smatra da mladi ljudi na Kosovu teško dolaze do posla u struci jer se ne otvaraju radna mesta u skladu sa trendovima, te dodaje da je potrebno unaprediti i socijalnu politiku.
Ukoliko se nešto ne promeni, Hasani ocenjuje da će mladi biti prinuđeni da sve više odlaze na Zapad „ilegalnim putem“.
Kosovo još nema viznu liberalizaciju, pa tako građani ne mogu slobodno da se kreću, a još manje da rade u zemljama Evropske unije.
Hasani poručuje da su mnogi spremni da „plate“ odlazak sa Kosova, jer veruju da ih „tamo negde“ čeka bolja budućnost.
Sociolog Hasani navodi da je trend odlaska mladih „žalostan“ za kosovsko društvo i podseća da su oni do pre nekoliko godina činili oko 60 odsto od ukupnog stanovništva.
Ističe i da se ni on sam ne bi „ljutio“ kada bi njegova deca ili unuci doneli odluku da napuste Kosovo, „jer se glas stručnjaka ne čuje“.
Koliko ima visokoobrazovanih?
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u drugom kvartalu 2021. godine bilo je nezaposleno nešto više od 95.000 građana u uzrastu od 15 do 64 godina.
Od oko 40 odsto mladih koji su tražili posao, njih 15 odsto je imalo neko visoko obrazovanje.
Prema podacima Ministarstva za obrazovanje Vlade Kosova, akademsku 2021/2022. godinu je na devet javnih univerziteta, osnovne ili bačelor studije pohađalo oko 42.000 studenata.
Od tog broja je prošle godine na osnovnim studijama diplomiralo 6.200 studenata.
