Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju „Nesigurna vremena, neizvesnost življenja: Oblikovanje budućnosti u svetu koji se menja“, koji je predstavio UNDP, „slojevi neizvesnosti se nagomilavaju i međusobno prožimaju na način koji će poremetiti živote ljudi u do sada neviđenim razmerama“. U protekle dve godine, uzastopne krize poput pandemije kovida-19 i rata u Ukrajini, u sadejstvu sa sveobuhvatnim društvenim, privrednim i planetarnim promenama, kao i sve oštrijom polarizacijom, imale su razarajući uticaj na živote milijarde ljudi širom sveta.
Prvi put u 32 godine koliko ga UNDP izračunava, Indeks ljudskog razvoja, koji meri zdravlje, obrazovanje i životni standard nacija, na globalnom nivou opada već drugu godinu zaredom. Ljudski razvoj se vratio na nivo iz 2016. godine, što znači da je izgubljen veliki deo već ostvarenog napretka ka postizanju Ciljeva održivog razvoja.
Nazadovanje je skoro univerzalno, pošto je u preko 90% zemalja u svetu zabeležen pad Indeksa ljudskog razvoja tokom 2020. ili tokom 2021, a u preko 40% zemalja tokom obe godine – što ukazuje da se kriza za mnoge i dalje produbljuje.
Mada neke zemlje počinju da staju na noge, oporavak je neujednačen i delimičan, što dodatno povećava nejednakosti u oblasti ljudskog razvoja. Posebno teško su pogođene Južna Amerika, Karibi, Podsaharska Afrika i Južna Azija.
„Svet se batrga u pokušaju da odgovori na uzastopne krize. Rast troškova života i energetska kriza pokazali su da brza rešenja, poput subvencionisanja fosilnih goriva, samo odlažu neophodne dugoročne sistemske promene koje moramo da sprovedemo“, naveo je Ahim Štajner, administrator UNDP-a.
„Kolektivno smo paralisani u sprovođenju ovih promena. U svetu koji je definisan neizvesnošću, potrebno je da obnovimo osećaj globalne solidarnosti kako bismo se uhvatili u koštac sa međusobno povezanim, zajedničkim izazovima“, dodao je on.
UNDP-jev Izveštaj o ljudskom razvoju istražuje zbog čega ne dolazi do potrebnih promena i navodi da je među mnogobrojnim razlozima i to što se nesigurnost i polarizacija međusobno ojačavaju i sprečavaju solidarnost i zajedničko delovanje koji su nam potrebni za rešavanje kriza na svim nivoima. Na primer, nove analize pokazuju da je veća verovatnoća da će oni koji se osećaju najnesigurnije imati ekstremne političke stavove.
„Čak i pre pandemije kovida-19 smo imali paradoks da je napredak društva sa sobom doneo nesigurnost i polarizaciju. Danas, kada se trećina ljudi širom sveta nalazi pod većim stresom, a manje od trećine veruje drugim ljudima, suočavamo se sa velikim preprekama usvajanju javnih politika rade za ljude i planetu“, kazao je Akim Štajner.
„Cilj nove analize, koja zaista tera na razmišljanje, je da nam pomogne da izađemo iz ćorsokaka i ucrtamo novi kurs za izlazak iz trenutne globalne nesigurnosti. Imamo malo vremena da restartujemo sisteme i obezbedimo bolju budućnost, utemeljenu na odlučnoj borbi protiv klimatskih promena i novim mogućnostima za sve“, dodao je.
Da bi se ucrtao taj novi kurs, u Izveštaju se preporučuje sprovođenje javnih politika koje se fokusiraju na ulaganja, od obnovljivih izvora energije do spremnosti za pandemije, na osiguranje, uključujući socijalnu zaštitu, u cilju pripreme društava za uspone i padove u neizvesnim vremenima. Takođe se navodi da tehnološke, ekonomske i kulturološke inovacije mogu da pomognu u izgradnji kapaciteta za odgovor na sve nastupajuće izazove.
„Da bismo našli izlaz iz neizvesnosti, moramo da udvostručimo ljudski razvoj i da gledamo šire od unapređenja bogatstva ili zdravlja ljudi“, kazao je e Pedro Konseisao iz UNDP-a, glavni autor Izveštaja.
„Oni su i dalje važni, ali takođe moramo da zaštitimo planetu i da obezbedimo ljudima ono što im treba da bi se osećali sigurnije, i da bi povratili osećaj kontrole nad sopstvenim životima, kao i nadu u budućnost“, zaključio je on.
