Istraživanje je obuhvatilo deset opština sa većinski srpskim stanovništvom, a ključne nalaze je predstavio projektni menadžer NVO Akriv Miloš Timotijević.
Istraživanje je pokazalo da 39,8% građana nije upoznato sa odredbama sporazuma o sloobodi kretanja iz 2011. godine, dok je 38.8% delimično upoznato, a 15.4% nema nikakve informacije o njemu.
Da je u jednom trenutku imalo problema prilikom prelaska administrativnih prelaza navelo je 6% ispitanih u istraživanju, dok 12% nije bilo sigurno ili se ne seća.
Velika razlika uočena je po pitanju posedovanja RKS registarskih tablica: na jugu 58.6%, a na severu svega 0.6%.
Glavni i odgovorni urednik RTV Kim Goran Avramović je kazao da nas je bliska istorija naučila da rokovi za preregistraciju ništa ne znače. On je, kako je naveo, siguran da do preregistracije vozila (na severu) neće doći u skorije vreme.
„Imamo situaciju da je sad ostavljen rok od dva meseca. Taj rok je nedovoljan u svakom smislu, sve i da trenutna cifra nije dva, vezana za aktuelnu preregistraciju, kako je to saopštio predsednik Srbije pre nekoliko dana. Da li je dva, 22 ili 222, u ovoj situaciji ne menja ništa. Dakle, ono što bi promenilo situaciju je da recimo 60% automobila u nekom doglednom periodu bude preregistrovano, onda je jasno gde idemo, šta to znači i do čega će to dovesti. Međutim, ja sam potpuno siguran da do toga neće doći, iz raznoraznih razloga. Bliska istorija nas uči da će taj rok biti produžavan, nažalost, verovatno u nedogled“, rekao je on.
Potpredsednik građanske inicijative Srpski opstanak Stefan Veljković je podsetio „da papir trpi sve“ i da to nije garant implementacije sporazuma na terenu.
„Uvek postoji prostor za neki kompromis ili neki sporazum, međutim, papir trpi sve. To što će da bude potpisan ovaj ili onaj sporazum nije nikakav garant toga da će to da bude sprovedeno na terenu i da će narod, dakle Srbi, Albanci i ostale zajednice to da prihvate na odgovarajući način. Imamo brojne sporazume koji su već potpisani, međutim, ni jedan nije sproveden do kraja. Kad pričamo o kompromisu ili o sporazumu to ništa samo po sebi ne znači, ako mi ne možemo da se sporazumemo sa svojim komšijama Albancima, Bošnjacima itd“, kazao je Veljković.
On je dodao da su u srži problema netransparentnost, ultranacionalizam koji dolazi iz Prištine i autokratija u Beogradu.
„Danas na Kosovu imamo etničku histeriju, prevashodno govorim o Vladi u Prištini. Sa druge strane, imamo u Beogradu autokratsku vlast. Dakle, ako imate sa jedne strane ultranacionaliste a sa druge strane autokratu, nema tu mnogo prostora za istinski dogovor i razgovor između zajednica. U korenu, u srži svih naših problema: aktuelnih, bivših i budućih jeste ta netransparentnost, jer niko narod ne pita šta hoće i da li je to izvodljivo na terenu. Niko od predstavnika Srpske liste se nije potrudio da otvori u bilo kojoj meri javni prostor za dijalog, da pitaju građane šta žele jer oni komuniciraju jedino ucenama, pretnjama otvorenim ili skrivenim, u toj meri da ljudi danas znaju da ne smeju ništa da kažu protiv ovog ili onog sporazuma, protiv ovih ili onih dešavanja“, kazao je Veljković.
Goran Avramović smatra da su pregovori o slobodi kretanja deo političkog dijaloga.
„Sve u našim životima poslednjih ne znam koliko decenija je politika i ovo je najteža politika. Godine 2012. je tadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović tvrdio da treba odrediti status severa Kosova (da bi problem sa tablicama bio rešen). Mi smo danas u potpuno istoj situaciji. Ova čitava priča se vezuje isključivo za sever Kosova, mi južno od Ibra smo samo nemi posmatrači“, zaključio je on.
Analiza „Sloboda kretanja u tranziciji“, koja je urađena na osnovu istraživanja sprovedenog sredinom 2022. godine sadrži i preporuke za zainteresovane predstavnike institucija na Kosovu i u Srbiji, te organizacije civilnog društva i medije.
Ceo izveštaj možete pronaći OVDE.
