Termin „nasilje nad starijim licima“ poznat je zakonodavcima u svim zemljama Evropske unije. Organizacija Crvenog krsta je, naročito u regionu, aktivna kada je u pitanju istraživanje i suzbijanje ove vrste nasilja.
Većina razvijenih svetskih zemalja prihvatila je hronološko doba od 65 godina kao definiciju stare ili starije osobe. Iako je ta definicija donekle proizvoljna, ona se često povezuje s onom godinom u kojoj čovek završava radni vek i kreće da prima penzijsku naknadu. Trenutno ne postoji standardni numerički kriterijum Ujedinjenih nacija po ovom pitanju, ali UN su se složile da granica mora preći 60 godina kako bi se odnosila na stariju populaciju
Kosovski zakon reguliše ovo pitanje u okviru Zakona o zaštiti od nasilja u porodici.
Da bi društvo moglo da se aktivno bavi suzbijanjem nekog problema, osnovna stvar je da ima statistiku koja pokazuje u kojoj meri je taj problem prisutan.
Međutim, Kosovska policija nema zvanične podatke o tome koliko je slučajeva nasilja nad starijima prijavljeno policijskim stanicama na severu. Ne zato što te prijave i eventualne intervencije nisu evidentirane, već zato što, kako su odgovorili Radio Mitrovici sever „nemaju definisanu granicu o tome ko spada u stariju populaciju, odnosno, od koje godine se građanin smatra starim licem, pa ne mogu dati tražene podatke“.
Takođe, nekih drugih lako dostupnih rezultata istraživanja na ovu temu nema, kada je u pitanju područje Kosova. Ukoliko tragate za ovom vrstom informacija i u Gugl pretraživač ukucate ključne reči na srpskom jeziku, nećete naći ništa. Čak ni uz pomoć prevodioca na albanski jezik, teško da ćete pronaći željene podatke. Ako je iko ikada i radio neko istraživanje na ovu temu, ono je prosečno veštom posetiocu i pretžaivaču internet prostora nevidljivo.
Iako statistiku nemamo, to nikako ne znači da ovu, kao i bilo koju drugu vrstu nasilja, ne vredi prijavljivati. Policija reaguje na prijave kada je u pitanju porodično nasilje, čak i anonimne, ali precizna evidencija je neophodna, jer je to put ka detekciji problema, a od nekud se mora početi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka šesta starija osoba u svetu, svakog meseca doživi neki oblik nasilja – fizičko, psihičko, finansijsko ili seksualno. Prema podacima iz uže Srbije, čak 20% starije populacije doživelo je nasilje. Češće su to žene, pokazalo je istraživanje Crvenog krsta.
Na internet platformi www.rks-gov.net koju su pokrenuli Agencija za informaciono društvo i kosovski MUP, dostupan je „Priručnik za zaštitu žrtava od nasilja u porodici“ i na srpskom jeziku. U njemu su data detaljna uputstva o proceduri prijavljivanja nasilja, a potom i o policijskoj i pravosudnoj proceduri, kao i o postupku zbrinjavanja žrtava svih oblika nasilja u porodici. U ovom priručniku iza koga stoji Kosovski institut za pravosuđe, nasilje nad starijim licima se pominje kao jedan od mogućih oblika porodičnog nasilja.
„Danas u kosovskom društvu raste fenomen nasilja u porodici koje se vrši nad ženama, devojkama, decom i starijim osobama“, navodi se u tekstu.
Ipak, dok je nasilje nad ženama i decom obrađeno u zasebnim poglavljima, prema nasilju nad starijima nije primenjen tako pedantan pristup.
Građani: Naš narod ćuti i trpi
Kada već policija nema podatke, pitali smo građane da li su svedočili ili bar čuli da je neko starije lice u njihovoj blizini izloženo nasilju.
„Čula jesam. Pričala mi je zaova koja živi na selu da ima komšiju koji tuče majku. Žena ima skoro 90 godina. Užasno…“ priča naša sagovornica iz Leposavića.
„Kaže da žena zapomaže, a on pije mnogo. Nije oženjen, Bogu hvala. Tukao bi taj i ženu i decu, kad bi ih imao. Ko može majku da udari, taj bi svakog… Sem nekog sebi ravnog, tu ne bi smeo ništa. To su slabići najgori“, dodaje ona.
Mnogi su odgovorili da nisu imali pilike da vide ili čuju, ali da to ne znači da toga nema.
„Naš narod radije ćuti i trpi nego da traži pomoć, jer ga je sramota. Ja ne znam ovde u gradu da ima takvih slučajeva. Nisam čuo, ali to ne znači da nema. Kada bih znao, prijavio bih“, kaže Stevan Savić, student u Kosovskoj Mitrovici.
