Mijačić je u serijalu „Kvaka 23“ Novinske agencije FoNet objasnio da mu je bilo zanimljivo što je Vučić na dvodnevnom zasedanju Skupštine Srbije prvi put priznao da je bio za razgraničenje, što je bila ideja koja se zvanično pojavila 2018, posle unutrašnjeg dijaloga, kada je država trebalo da iznese svoju platformu.
On ipak napominje da je dobro da se pregovaračke strane sada vrate dijalogu i da se sva pitanja rešavaju mirnim putem.
„Neophodno je da se ova prilika iskoristi i da se nađe neko rešenje. Ako ispustimo ovu priliku, takve prilike neće biti sigurno još nekoliko godina, a pitanje je da li tokom tih nekoliko godina možemo da sačuvamo mir“, ocenio je on.
Po njemu, Vučić u Skupštini nije pokušavao da postigne konsenzus, nego je samo tražio da se usvoji izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom u prethodnih godinu dana, što se na kraju sednice i desilo, uprkos stavu većeg dela opozicije.
„Opozicija je više iskazala jasan stav da ne podržava državnu politiku po svim pitanjima, uključujući i pitanje Kosova, nego što se to odnosilo na sam sadržaj teksta izveštaja“, protumačio je Mijačić.
S druge strane, Hercigonja misli da Vučić jeste tražio konsenzus, ali i da nije sigurno da je konsenzus izostao, uprkos glasanju.
„Videli smo da između opozicije i vlasti postoji konsenzus po krucijalnim pitanjima koja se tiču Kosova“, tvrdi on, uz napomenu da po tom pitanju između vlasti i opozicije postoje neke razlike, ali ne suštinske.
Hercigonja smatra da formalno neslaganje opozicije s izveštajem o toku pregovora neće uticati na dalji tok dijaloga, jer „Brisel veoma dobro zna da se u Srbiji pita samo jedan čovek“.
Vučić pokušava da kosovsko pitanje uvrsti u eventualne mirovne pregovore o Ukrajini, što je nemoguće, objasnio je on i ukazao na želju predsednika da izbegne odgovornost koju je preuzeo na sebe pred međunarodnom zajednicom.
Sagovornici FoNeta nisu saglasni koja svetska sila trenutno ima glavnu reč u procesu rešavanja kosovskog problema.
S jedne strane, Mijačić misli da glavnu ulogu imaju Evropska unija i Miroslav Lajčak, iako Lajčak „nekad nema tu težinu ili mogućnost da ubedi jednu ili drugu stranu da učine neke krupne korake ili ustupke“, pa se tu pojavljuje i Gabrijel Eskobar.
Hercigonja je, međutim, uveren da su SAD i sa novom administracijom nastavile politiku Donalda Trampa da se putem ekonomskog povezivanja mogu rešavati nacionalni problemi.
„To nije urodilo plodom, niti će uroditi danas, ali mi se svakako čini da se, uprkos trudu koji ulažu Nemačka i Francuska, bez SAD ne može rešiti ništa po pitanju Srbije i Kosova“, zaključio je Hercigonja u FoNetovom serijalu „Kvaka 23“.
