U okvirnom dokumentu za dijalog koji je objavljen u njegovom mediju, kako Hadžiju navodi, predlagači su želeli da ukažu da su pregovaračke strane te koje odugovlače proces.
„Vlada može biti i srušena ako ovaj sporazum ne bude prihvaćen. To je gruba rečenica, ali je nacrt za one koji ne prihvataju sporazum. Na proleće sledeće godine dogovor mora da bude postignut“, naglasio je on u izjavi za prištinsku televiziju T7.
Povodom dokumenta objavljenog u Albanianpostu, Hadžiju je rekao da je on sastavljen krajem aprila i dat je obema stranama.
„Ne znam ko je radio na tome, ali nacrt eksperata pokazuje kako se može postići dogovor. Ovde nema dogovora iako ga tako nazivaju, ali to je način na koji Kosovo i Srbija pregovaraju, konkretno Kurti i Vučić“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Kosovo i Srbija su drugačije konstruisale narativ o dokumentu, od onog koji je bio predvidjen.
„Zašto je dokument objavljen? Jer su se stranke, a posebno Kurti, posvetile mikro-upravljanju, ličnim kartama, što odlaže proces. Objavljivanje dokumenta je saopštavanje javnosti da su strane krive za odugovlačenje procesa. Proces je dugo bio u zastoju“, rekao je on.
Prema okviru koji je objavio Albanianpost.com, 2023. godine trebalo bi da bude potpisan drugi sporazum za normalizaciju odnosa, kojim Srbija „faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali je formalno ne bi priznala“.
U kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se širi i uključi Zapadni Balkan, došlo bi do sporazuma o međusobnom priznanju, kao preduslovu za članstvo obe zemlje u EU.
Ovaj plan je, prema Albanianpostu, predstavljen u novom okviru sporazuma Kosova i Srbije, koji je sastavljen nakon angažovanja savetnika predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca.
Ako predlog sporazuma bude sledeće godine prihvaćen, Kosovo će priznati pet zemalja koje to još nisu učinile, dok će Srbija imati koristi u vidu ogromne finansijske i ekonomske pomoći i biće priznata kao sila regiona.
„Brat Edi učinio uslugu bratu Aleku“
Navodni predlog sporazuma od 13 tačaka, kao deo novog okvira za dijalog Beograda i Prištine, objavljen na portalu Albanianpost, za direktora RTV Kim Isaka Vorgučića deluje kao da je albanski premijer Edi Rama učinio uslugu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, kako bi se testirala srpska javnost.
„Meni sve to izgleda kao da je brat Edi napravio uslugu bratu Aleku, pa je nešto što bi Srbiji odgovaralo pustio u Albaniji, da ne izgleda previše providno, pa su kao Albanci došli do tih papira o sporazumu. To je zapravo probni balon da se testira javnost o Srbiji. Nije to prvi put. To je Vučić radio i sa Hašimom Tačijem u vezi razgraničenja. Krenulo je kao od Tačija kao ideja, pa smo se mi slagali i ne slagali“, naveo je Vorgučić za Danas.
Ipak, dodao je da nijedna ni druga ideja nisu naišle na širu podršku u javnosti.
„Ova poslednja, odnosno sporazum ima nešto veću podršku u albanskoj javnosti, mada su i oni između toga da Srbija odma treba da prizna Kosovo ili da se sačeka tih 10 godina da se prizna ta, kako se kaže, realnost“, kazao je on.
Plan Nemačke i Francuske je da sledeće godine, posle 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, počne nova faza u dijalogu Beograda i Prištine, a zatim nakon još 10 godina, kada EU bude spremna da se proširi i uključi Zapadni Balkan, da dođe do konačnog formalnog sporazuma o priznanju, kao preduslova za članstvo Kosova i Srbije u EU, piše Albanianpost.
Vorgučić smatra da je najbolji pokazatelj da je predlog sporazuma lažan deo u kome se govori da bi se u slučaju da ga Srbija prihvati, pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, pridružile većini u EU i priznale kosovsku nezavisnost.
„Španija ima unutrašnje probleme zbog kojih bi to ne želi da učini, pa i Grčka u vezi Kipra. A druga nelogičnost u sporazumu je to da bi se nametnule neke sanckije u slučaju da Srbija ili Kosovo na to ne pristanu, pa da se na taj način izvrši pritisak. Mislim da je to suludo, to ne zanima ni svet ni Evropu previše da nekome nameće sankcije jer nije prihvatio sporazum, pogotovo što se ne radi o ratnom konfliktu, već o tihom sukobu koji dugo traje“, rekao je on.
Na konstataciju da tačke ovog sporazuma liče na „model dve Nemačke“ za koji su određeni analitičari rekli da ga je Srbije već prihvatila kroz pregovaračku platformu i proces pristupanja EU, a po kojem bi nakon što Srbija prihvati da sa Kosovom uđe u EU bez međusobnog priznanja, to bio signal i za one članice UN koje Kosovo nisu priznale do sada to nakon toga učine, Vorgučić odgovara da ovaj sporazum „kao svaka velika laž, sadrži neke delove pojedinih istina koje se čine logičnim“.
„Navode se raznorazne teme o kojima se od ranije govori. Na primer, floskule poput one da ’treba prihvatiti realnost na terenu’… O tome govore predstavnici međunarodne zajednici u posredovanju između Beograda i Prištine stalno, pa to kada se ponovi u dokumentu stvara utisak da smo te već negde čuli, a zapravo je to niz stvari koje su već izrečene pa se sada u dokumentu čine istinitim“, zaključio je Vorgučić.
