Po ocu, Marija je bila od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog.
Ana je kao starica rodila kćer, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica.
Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu.
Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve.
Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
U narodu se ovaj praznik obeležava uz živopisne običaje, pretežno vezane za rađanje.
Jesenje svadbe u Srbiji nekada su počinjale od Male Gospojine.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići koji se izlegu u ove dane biće dobre nosilje.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu, a kao svoj dan obeležava je i Opština Gračanica.
U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Кada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
