Zašto je Putin proglasio delimičnu mobilizaciju, različito se tumači.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević smatra da to ukazuje na nezadovljstvo Moskve stanjem na terenu, posle ukrajinske kontraofanzive i gubitka Harkovske oblasti. I Putin sada, kaže, pokušava da definiše nove ratne ciljeve, odnosno pripoji Rusiji četiri separatističke oblasti u Ukrajini.
„Jasno je da ukrajinska strana nema nameru da odustane od odbrane i operacija koje su u funkciji odbrane, odnosno isterivanja Rusa sa tih teritorija, da tako kažem. Tako da mi ulazimo u jednu krajnje delikatnu situaciju, imajući u vidu da se ne menja stav Zapada i NATO-a oko podrške Ukrajini u njenim odbrambenim naporima“.
„Ovime je Putin dao ’carte blanche’ Americi i Zapadu da Ukrajinu može snabdevati svim konvencionalnim naoružanjem, znači svim oružjem koje nije za masovno uništavanje. To znači da uskoro možemo očekivati nad nebom Ukrajine F16, možda i krstareće rakete… Nesumnjivo će doći i sva druga potrebna oprema i naoružanje sa Zapada, bez ikakve zadrške“, ocenjuje bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić i kaže da je Putin odluku o mobilizaciji doneo kako bi spasio svoj rejting, jer za dalji rat nema podršku ni spolja, ni iznutra.
O strahu od eskalacije, veče pred Putinovu odluku, govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Njujorka. On je za RTS izjavio da svetu preti opasnost od globalnog sukoba, da „pretpostavlja da se izlazi iz faze specijalne vojne operacije i približava velikom oružanom konfliktu“ i da je pitanje hoće li svet ući u sukob kakav nije viđen od Drugog svetskog rata.
Vučićeva izjava je bila jedna od centralnih vesti na engleskoj verziji sajta Raša tudej, pre nego što je Putin objavio mobilizaciju, piše Danas.
Srbija pod pritiskom
Sagovornici Glasa Amerike su saglasni da će Srbija osetiti posledice odluke ruskog predsednika na dva fronta. Jedan je brzina rešavanja pitanja Kosova, o kojem se godinama vodi dijalog pod okriljem EU, ali bez velikih pomaka.
„Zapad će sad žuriti, možda i pre onog roka koji je spominjan u medijima od šest meseci ili do sredine iduće godine da se reši kosovsko pitanje. Mislim da će oni pokušati još pre da reše, jer pokazalo se da je zaista Zapadni Balkan rak rana Evrope, da je to meki trbuh Evrope, da je to nezavršeni posao iz devedesetih godina, da je to međunarodna zajednica u liku EU i SAD, ali rekao bih i Rusije, jer je i Rusija u to vreme učestvovala svim tim aranžmanima rešavanja post-jugoslovenske krize“, smatra Srećko Đukić.
Drugi front je opredeljivanje Srbije prema aktuelnom ratu u Ukrajini i tu se jači pritisci mogu očekivati sa obe strane, i Zapada i Rusije. Beograd nije uveo sankcije Rusiji, ali je glasao za rezolucije kojima se osuđuje napad na Ukrajinu i podržava ukrajinski teritorijalni integritet.
„Mislim da je to važno posebno imajući u vidu izjave Putina juče kod primanja akreditiva i srpskog novog ambasadora, gde je bio eksplicitan u stavu prema Srbiji (da će Rusija nastaviti da podržava Srbiju u zaštiti njenih interesa, prim.nov), i što nije nevažno – to je boravak gospodina (Milorada) Dodika u Moskvi, jer se te stvari ne mogu odvajati. I jedna i druga stvar su povezane i očekuje se stav srpskog korpusa vezano za to“, napominje Zoran Milivojević.
„Mislim da EU ne može više tolerisati takav stav Srbije i mislim da će to već u Njujorku početi da uslovljava i postavlja jasne zahteve i verovatno neke datume. Prosto će postaviti uslove, ako već nisu postavljeni uslovi, pošto je tamo Aleksandar Vučić“, dodaje Đukić.
Hoće li ove okolnosti dodatno produžiti ionako već dug proces formiranja Vlade Srbije, za koju neki spekulišu da je dugo u tehničkom mandatu upravo da se ne bi formalno opredeljivala u ukrajiskom ratu?
Konstitutivna sednica Skupštine Srbije održana je 1. avgusta i tada je počeo da teče rok za formiranje Vlade od 90 dana. Krajem avgusta, predsednik Vučić je objavio da će mandatarka za sastav Vlade ponovo biti Ana Brnabić, ali se do danas ne zna ništa više od toga.
„Vlada, svejedno kad se formira i kako god da se formira, i sada i za mesec dana, biće suočena sa istim pitanjima koja su sada na dnevnom redu. Mislim da će Srbija u narednom periodu ostati na istim pozicijama, i što se tiče pitanja Kosova i Metohije – da će ostati pri stavu da nema priznanja i da traži rešenja političkim sredstvima i putem kompromisa, i drugo, da neće ulaziti u promenu stava o Rusiji vezanu za ovaj sukob, jer su te dve stvari za nas u ovom trenutku vezane“, zaključuje Zoran Milivojević.
