U nacrtu „Preporuka Savetu, Komisiji i Visokom predstavniku za spoljne poslove i bezbednosnu politiku o novoj strategiji proširenja EU“ u koji je agencija Beta imala uvid, navodi se da treba dati priotitet usklađivanju zemalja u pristupnom procesu sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i nastaviti pristupne pregovore sa Srbijom samo ako se ona uskladi sa sankcijama EU Rusiji.
Dalje se navodi da treba „pojačati konstruktivni angažman sa vlastima Beograda i Prištine kako bi se između njih postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji u okviru dijaloga“.
O ostalim kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU u tekstu piše da treba prepoznati postignuća zemalja iz regiona, pored ostalog davanjem vizne liberalizacije Kosovu bez odlaganja.
Za Bosnu i Hercegovinu se navodi da joj treba pomoći u rešavanju 14 ključnih prioriteta koji su preduslov za dobijanje statusa kandidata.
Preporuka za Crnu Goru je da treba ohrabriti ubrzavanje njenog pristupnog procesa kao kandidata koji je najviše napredovao na putu ka EU.
Dalje se navodi da je pretnja zbog ruske agresije prepoznata hitnim davanjem statusa kandidata za EU Ukrajini i daljom političkom i tehničkom podrškom Moldaviji i Gruziji.
Predlaže se i formalno obustavljanje pristupnih pregovora s Turskom dok se ona ponovo ne angažuje sa EU i jasno ne pokaže značajan napredak reformi povezanih sa EU.
Takođe se predlažu „specijalna partnertstva“ za zemlje koje ne nameravaju da se pridruže EU ili ne ispunjavaju kriterijume za članstvo.
U nacrtu dokumenta piše da je EP dao preporuke jer je proširenje najefikasniji instrument spoljne politike EU i jedna od najuspešnijih politika, kao i jer je potreban novi podsticaj da bi se proces proširenja ponovo pokrenuo obezbeđujući njegov kontinuitet, doslednost, kredibilitet i uticaj.
Preporuke se daju i s obzirom na to da je ruska invazija Ukrajine podstakla tri zemlje sa sporazumima o pridruživanju (Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju) da podnesu zahteve za članstvo u EU, kao i jer o svakoj zemlji u procesu proširenja treba suditi na osnovu njenih zasluga.
Briselu se preporučuje da vrati demokratsku transformaciju i vladavinu prava u središte procesa pristupanja EU, da prioritet nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobroj upravi, ljudskim pravima, osnovnim slobodama i slobodi medija.
Preporučuje se i unapređenje „doslednosti, efikasnosti, vidljivosti i transparentnosti“ pretpristupne pomoći.
Takođe se savetuje unapređenje izveštavanja o vladavini prava za sve zemlje u pristupnom procesu uspostavljanjem monitoringa i mehanizma upozoravanja radi otklanjanja velikih nedostataka u vladavini prava, uz mogućnost suspenzije pregovora i pretpristupnih fondova.
U setu preporuka koje se odnose na demokratsku i socio-ekonomsku transformaciju u procesu proširenja, ukazuje se na potrebu jačanja kulture političkog pluralizma i konstrutivnog političkog dijaloga, ubrzavanja izbornih reformi, transparentnosti finansiranja partija i medija, nezavisnosti i slobode medija i pravosuđa.
Savetuje se i da se osigura da proces proširenja „isporuči“ ciljeve demokatske konsolidacije, integriteta institucija, dugoročnog rasta i socio-ekonomske kohezije, i da se značajno pojačaju napori ka održivom pomirenju, dobrim susedskim odnosima, inkluzivanoj regionalnoj saradnji i solidarnosti.
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta o preporukama u vezi s novom strategijom EU za proširenje treba da glasa 13. oktobra a konačan tekst, nakon usvajanja amandmana, biće poznat desetak dana kasnije, rekli su Beti u Parlamentu.
Glasanje u Evropskom parlamentu trebalo bi da bude na dnevnom redu plenarne sednice u drugoj polovini novembra.
