Cilj Evropske političke zajednice, koju je inicirao francuski predsednik Emanuel Makron, je da unapredi saradnju Evropske unije i drugih država na kontinentu.
U središtu razgovora u Pragu bila je agresija Rusije i njene posledice, a samit je pre svega trebalo da demonstrira jedinstvo evropskog fronta protiv Moskve.
„Delimo okruženje, često imamo i zajedničku istoriju, i pozvani smo da zajedno ispišemo svoju budućnost“, rekao je na skupu Makron.
On je na završnoj konferenciji za novinare rekao da su na sastanku 44 zemlje veoma jasno osudile rusku agresiju, invaziju i veoma jasno izrazile podršku Ukrajini.
To je, prema njegovim rečima, veoma značajno, jer su u tom pogledu možda postojale i sumnje.
Razlog je, između ostalog, i to što se neke zemlje, poput Turske ili Srbije, do sada nisu pridružile sankcijama protiv Rusije.
Kao moguće konkretne projekte za novu zajednicu, Makron je naveo zaštitu vitalne infrastructure poput gasovoda i satelita i borbu protiv sajberkriminala.
Nemački kancelar Olaf Šolc je ocenio na skupu da Evropska politička zajednica predstavlja „veliku inovaciju“. On je naglasio da je kritično odbijanje ruskog napada na frontu, uz jasno odbacivanje aneksije teritorije susedne države.
Ostalo je, međutim otvoreno pitanje kako će novi format saradnje više od 40 zemalja biti organizovan – na primer hoće li u budućnosti moći da donosi i konkretne odluke, i ako bude mogao, na kako će da ih primenjuje.
Britanska premijerka Liz Tras stavila je uoči skupa jasno do znanja da očekuje opipljive rezultate.
„To se ne sme pretvoriti u debatni klub“, napisala je u autorskom tekstu za Tajms.
Ona je naglasila da želi konkretne poteze u politici bezbednosti, energetike i migracija i najavila da će se se zauzeti da u novom formatu težinu ima i glas zemalja koje nisu članice EU, među kojima su i Velika Britanija, Norveška, Švajcarska i Ukrajina.
Šolc je, sa druge strane, podvukao da njemu konkretni rezultati nisu po bitni po bilo koju cenu.
U novom forumu možemo „ceo dan, u razičitim formatima i bez dnevnog reda ili potrebe da se donesu zaključci, da razgovaramo o stvarima od zajedničkog interesa“, rekao je.
Kancelar je ocenio da je to dobro za mir, za arhitekturu bezbednosti i ekonomski razvoj.
Uz to, dodao je, EU može da unapredi odnose sa susedima od kojih mnogi žele da postanu članice. On je i prethodno naglašavao da Evropska politička zajednica ne treba da zameni proširenje EU.
Na samitu je osim 27 zemalja EU učestvovalo još 17 država, među njima Ukrajina, Turska, Norveška, Švajcarska, kao i zapadnobalkanski partneri: Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo.
Od lidera evropskih zemalja, pored Putina, nepoželjan na sastanku je bio još samo predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, jedinog saveznika Kremlja u Evropi.
U Pragu nije bila ni premijerka Danske Mete Frederiksen, ali iz unutrašnje-političkih razloga.
Ukrajinu je predstavljao premijer Denis Šmihal, dok se predsednik Volodimir Zelenski uključio video linkom.
Zelenski je ponovo tražio uvođenje oštrijih sankcija protiv Moskve i garancije bezbednosti za Ukrajinu do njenog ulaska u NATO.
„Naša Evropska politička zajednica može da postane evropska zajednica mira“, rekao je.
Šolc i njegove kolege razgovarali su u četvrtak popodne na više sastanaka o miru i bezednosti, energiji i klimi, kao i o ekonomskoj situaciji. Posle bilateralnih sastanaka, na kraju je održana i plenarna sednica.
U petak je u glavnom gradu Češke održan neformalni samit zemalja EU, ponovo sa ruskom invazijom na Ukrajinu i njenim posledicama na tržište energije kao glavnim temama.
Češka do kraja godine predsedava Evropskom unijom.
Makron je ideju o novoj političkoj zajednici obelodanio u maju, ciljajući na bolju saradnju sa zemljama koje u dogledno vreme ne mogu ili ne žele da postanu članice EU.
