Uz seriju fotografija, među kojima se našao i manastir Gračanica, Kurti je, u istom tonu kao i drugi prištinski zvaničnici, konstatovao da Kosovo ima „izuzetno kulturno bogatstvo“, te poručio: „Obnavljali smo i nastavljamo da obnavljamo džamije, katoličke i pravoslavne crkve“.
„Na Međunarodni dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, prepoznajemo i cenimo raznoliko bogatstvo naše zemlje i njenu ulogu u promovisanju osnovnih ljudskih prava i sloboda“, poručio je Kurti.
Kaže da „Kosovo ima izuzetno kulturno bogatstvo čija se raznolikost danas izražava u vidu materijalnog i duhovnog stvaralaštva, nasleđenog iz naše prošlosti“.
Kurti konstatuje da su brojne koristi za društvo od zaštite kulturnog nasleđa.
„Obnavljali smo i nastavljamo da obnavljamo džamije, hamame, tekije, katoličke crkve, pravoslavne crkve, istorijske oblasti, kule i tradicionalne kuće, mlinove, istorijske i javne zgrade kako bismo promovisali međureligijski sklad kao univerzalnu vrednost našeg društva i naše bogate nacionalne i društvene istorije“, navodi Kurti.
U objavi na Fejsbuku Kurti je uz tekst podelio više fotografija verskih objekata, među kojima su se našle i dve na kojima se vidi spoljašnost i unutrašnjost manastira Gračanica.
Tvrdi da je „mnogo toga urađeno“:
„I još više nas čeka na jačanju javnih muzeja u kojima se čuvaju materijalni dokazi antike, a ogledaju se tradicija i vrednosti duhovnog kulturnog nasleđa našeg naroda“, naveo je Kurti.
Kaže i da se nastavlja sa iskopavanjima na „našim“ arheološkim lokalitetima:
„Vršimo ih na osnovu planova i sa upravljačkim jedinicama kako bismo što bolje dočekali posetioce i što bolje obrazovali našu decu i mlade“, dodao je Kurti.
Konstatuje da su napravljeni veliki koraci kako bi se izašlo iz „vanrednog perioda“.
„Naš sledeći cilj je upravljanje i operacionalizacija dobara kulturnog nasleđa. Zajedno ćemo osigurati da se naše kulturno bogatstvo pretvori u dobrobit naših građana“, zaključuje Kurti.
Navodi kosovskog premijera o „međureligijskom skladu“ i „poštovanju kulturne raznolikosti“, usledili su svega nekoliko dana nakon što su Kvinta, ali i OEBS podsetili na to da je prošlo sedam godina od kada je kosovski Ustavni sud ustanovio da 24 hektara zemlje pripada manastiru Visoki Dečani, ali i da sve do danas kosovske institucije ovu odluku nisu sprovele u delo, odnosno zemlju uknjižile u katastar.
Nasuprot njima, i ranijih, kao i ove godine, kosovske vlasti ne samo što ne izvršavaju odluku svog Ustavnog suda, već je najviši zvaničnici preispituju i kritikuju.
Tako je ranije ovog meseca, kosovska predsednica Vjosa Osmani kazala da je „zabrinjava“ odluka Ustavnog suda Kosova po pitanju manastira Visoki Dečani, jer je u pitanju „Miloševićeva odluka“ i kao takva je „diskriminatorna“.
Osim što se protive sprovođenju ove odluke, kosovski zvaničnici verske objekte Srpske pravoslavne crkve, definišu kao „zajedničko“, „kosovsko“, odnosno „kulturno nasleđe naše države“, koristeći reči „pravoslavne crkve“.
To je nedavno učinio i kosovski ministar kulture, Hajrula Čeku.
Iste noći kada je direktorka Američke agencije za međunarodni razvoj, Samanta Pauer, objavila da je u sklopu svoje posete Kosovu obišla manastir Gračanica, navodeći da je ovo srpski pravoslavni manastir, oglasio se Čeku uz poruku da je reč o „kulturnom i verskom nasleđu od izuzetnog značaja u našoj državi“.
