Ako se napredak ne vrednuje, onda politika proširenja „gubi na privlačnosti, a EU na uticaju i harizmi“, upozorio je Šolc Evropski parlament u Strtazburu.
On je naglasio da je zemljama Zapadnog Balkana članstvo u EU u izgled stavljeno „ni manje, ni više, nego pre 20 godina“.
„Zaista je sramotno što smo pre 20 godina državama Zapadnog Balkana otvorili perspektivu članstva, a do danas nismo nimalo odmakli“, rekao je Šolc.
On je naglasio da kredibilitet EU zavisi od toga da proširenje uspe.
Nemački kancelar je kao preduslov proširenja naveo i reformu same EU, izbova se zauzimajući za jednostavnije odlučivanje, na primer kvalifikovanom većinom u Savetu EU o većini pitanja spoljne i poreske politike.
Za sada, odluke koje se tiču zajedničke spoljne i bezbednosne politike, poreza, budžeta i nekih drugih pitanja, u Savetu moraju biti usvojene jednoglasno.
Protiv Makronove ideje o EU kao supersili
Nemački kancelar se izjasnio protiv ideje o Evropskoj uniji kao novoj globalnoj supersili, opisavši to u govoru pred Evropskim parlamentom kao „nostalgično snevanje.“
„Ko se nostalgično drži sna o evropskoj svetskoj sili, ko podilazi nacionalnim fantazijama o velikoj moći, taj ostaje zarobljen u prošlosti“, rekao je Šolc u utorak u Strazburu. Druge zemlje „sa pravom ne bi pristale na sveski poredak sa dva ili tri centra moći“.
Umesto toga, dodao je kancelar, svetu je potrebno partnerstvo koje ne samo da potvrđuje ravnopravnost, nego je i uspostavlja.
Za EU kao globalni centar moći odskora se zalaže i francuski predsednik Emanuel Makron. On je u aprilu ocenio da Evropa treba da bude treći centar moći u svetu, jer uz stratešku autonomiju izbegava padanje pod vazalski odnos.
Šolc je, međutim, u Strazburu rekao da vremena nalažu ne manje, nego više otvorenosti i saradnje kojima Evropa treba da obezbedi svoje mesto u svetu sutrašnjice.
„Mesto koje nije iznad ili ispod drugih zemalja i regiona, nego ravnopravno, rame uz rame sa drugima“, rekao je. Za to je potrebna geopolitički proširena, reformisana i budućnosti okrenuta EU.
To uključuje bliže povezivanje odbrambenih napora i integrisanu evropsku odbrambenu industriju, rekao je kancelar. Uz to, naglasio je, već sada Evropa treba da se pripremi za obnovu Ukrajine.
Šolc se osvrnuo i na geopolitički odnos Evrope prema Kini, koji je uprkos napetosti, opisao kao partnerski.
„Naš odnos sa Kinom je prikladno kategorisan kao trojni – Kina je partner, tržišni takmac i sistemski protivnik,“ rekao je on.
„Takmičarski i protivnički udeo u odnosu je bez sumnje u poslednje vreme narastao,“ rekao je Šolc.
Istovremeno, „SAD ostaju najvažniji saveznik Evrope,“ dodao je nemački kancelar .
Evopsko jedinstvo kao brana imperijalizmu i nacionalizmu
Olaf Šolc je u Evropskom parlamentu naglasio značaj Dana Evrope 9. maja, ocenivši da je praznik jedini pravi odgovor na Svetski rat koji je njegova zemlja izazvala, na razorni nacionalizam i imperijalističku megalomaniju.
„Rat između naših naroda (u Evropskoj uniji) je postao nezamisliv, zahvaljujući EU, a na sreću svih nas“, rekao je Šolc u Strazburu.
Ipak, aludirajući na odbranu Ukrajinaca od ruske agresije, on je primetio da to ni danas nije realnost u svim evropskim zemljama.
Pre 73 godine, tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman je objavio deklaraciju koja se, nazvana po njemu, danas smatra kamenom-temeljcem EU.
Šuman je tada predložio formiranje Evropske zajednice za ugalj i čelik, a plan je bio da zemlje članice objedine proizvodnju tih sirovina. Cilj je bio i da se, posla strahota Drugog svetskog rata, onemogući izbijanje novog rata između Nemačke i Francuske.
