Na pitanje da li se već oseća pojačana anksioznost među ljudima budući da se u Srbiji u dva dana desila dva masovna ubistva, dr Minjiza Jovanović odgovara potvrdno.
„I strah i neizvesnost i strepnja, telefon je aktivan 36 sati, juče je bilo preko 130 poziva i masa poruka. Iz minuta i minut sve veći broj ljudi nas zove za pomoć.“
Kakvu pomoć traže?
Kako doktorka kaže postoji jedan deo priče koji se tiče onih koji su direktno pogođeni svime što se desilo, a postoji i drugi deo koji je manje vidljiv, to je veliki broj mladih koji već imaju mentalne tegobe i koji su se tek sada obratili za pomoć. Ona ističe da kod nas jako mali broj mladih traži ovakvu vrstu pomoći.
„Zvanični podaci Unicefa iz 2020. je da samo 18 odsto mladih koji imaju mentalne probleme potraže pomoć. Ovo je dobro jer ih je ova situacija naterala da potraže pomoć, ali s druge strane veliki broj mladih koji su u problemu su sada dodatno u pogoršanju. Ne budu svi traumatizirani koji su izloženi traumi, ali veliki broj mladih koji se već bori sa anksioznim mislima su u dodatnom pogoršanju“, upozorava naša sagovornica.
Šta je savet ljudima koji sada osećaju nebezbednost?
„Iz prakse nas ovaj događaj nije iznenadio, podaci o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji su zabrinjavajući, ali i u Americi, Evropi Kanadi… najveći porast depresije i anksioznih poremećaja je u adolescenciji. Veliko istraživanje Krono oganizacije mladih Srbije iz 2020. kaže da čak 30 odsto mladih sa područja Beograda ima neke simptome depresije ili anksioznosti. Ogromna polovina bila je sa značajnim distresom. Svi ovi podaci govorili su nam da treba nešto da preduzmemo“, podseća naša sagovornica.
Dalje, ona kaže da unazad godinu dana Unicef intezivno radi na poboljšanju mentalnog zdavlja mladih i na prevenciji.
„Mi zvanično imamo samo 47 lekara koji se bave mentalnim zdravlje adolescenata i dece do 25 godina, a podsećam vas da čak 75 odsto svih mentalnih poremećaja počinje do 25 godine. Upravo zbog toga je krenula akcija pre godinu dana da se obuči što veći broj profesionalaca, a ciljna grupa je bila mentalno zdravlje mladih.“
„Kod ljudi koji su doživeli traumu u prvih 48 sati se dešava stanje šoka. Tada je najvažnije da se smiri osoba. Sada treba da radimo na tome kako da se ljudi osete bezbednije i sugurnije i da kada ljudi izađu iz stanja šoka da nastavimo da se bavimo traumom.“
Šta motiviše ljude da kopiraju tragičnu situaciju?
„Najplastičnije rečeno mozak se razvija do 25 godine, mozak adolescenta se intezivno razvija kada imate konstantne biohemsijke promene i konstantno ima zahteve spolja, imate dve duple nestabilne varijable i dovoljna je jedna treća stvar ako ste u tom momnetu hipersenzitivniji da budete receptivniji. Emocije su deo koji se prenosi i utiče na ceo organizam i ako imate nešto što stoji i što tinja to se preliva dalje i utiče na funkcionisanje celog organizma“, objašnjava doktorka.
„Adolescencija je jedan vrlo buran period i vreme kada se razvija emocionalna regulacija tj kada ona sazreva“, zaključuje Ana Munjiza Jovanović.
