U izveštaju koji je objavljen danas na Svetski dan slobode medija za Srbiju se navodi da je zakonski okvir solidan ali da su novinari izloženi političkim pritiscima.
Navodi se da provladini mediji u Srbiji šire rusku propagandu, kao i da je Srbija zabeležila najveći pad u regionu Evropske unije (EU) i Balkana, za 12 poena.
U izveštaju o Srbiji navodi se da je nagrađivano, kvalitetno novinarstvo, kojim se istražuje kriminal i korupcija ugroženo lažnim vestima i propagandom. Dok je pravni okvir čvrst, novinarima prete politički pritisci, a krivična dela koja su nad njima počinjena ostaju nekažnjena.
Sa više od 2.500 medija registrovanih u zemlji, medijsko tržište je, kako se navodi, veoma fragmentirano. Ističe se i da su među najuticajnijim medijima javni emiter RTS i nezavisna televizijska mreža N1, kao i nekoliko tabloida.
„Nagrađivani istraživački radovi novinara imaju ograničenu publiku zato što se jedino mogu videti onlajn i na nekoliko nezavisnih medija. Iako ga je EU zabranila kao deo sankcija uvedenih u odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu, ruski propagandni TV kanal RT (bivši Russia Todai) objavio je u novembru 2022. da pokreće ogranak na srpskom jeziku pod nazivom RT Balkan“, ističe se u izveštaju.
Politički kontekst
U visoko polarizovanoj političkoj klimi, kako ocenjuju Reporteri bez granica, novinari su redovno izloženi političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite, a koji se pojačavaju određenim nacionalnim TV. Ni političari ni institucije, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje se sastoji uglavnom od pojedinaca koje je imenovala vlada, nisu bili voljni da poprave situaciju. Pored toga, novinari koji su kritični prema vladajućoj stranci imaju ograničen pristup intervjuima sa predstavnicima vlade i javnim informacijama.
Pravni okvir
Dok Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru. Propisi koji propisuju kako tužioci i policija treba da reaguju kada su novinari napadnuti doveli su do pozitivnih rezultata u određenim slučajevima. Međutim, pravosuđe, koje se bavi mnogim pitanjima vezanim za medije, uključujući i takozvane SLAPP tužbe, tek treba da dokaže svoju nezavisnost i delotvornost u zaštiti slobode štampe, ocenjuje se u izveštaju.
Ekonomski kontekst
Većina medija, kako se dodaje, prihode ostvaruje od reklama i netransparentnih javnih subvencija. Pristup i jednom i drugom u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i podložan je neobjektivnosti. Кoncentracija medija je još jedan od problema, a državni Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku oko pristupa, programa i korisnika.
Sociokulturni kontekst
Žene novinarke u zemlji i dalje su na meti i zbog svog izveštavanja i zbog pola. Mediji koji pozitivno izveštavaju o izbeglicama i migrantima na meti su grupa krajnje desnice, piše u izveštaju.
Bezbednost
Iako su u toku napori da se unapredi bezbednost novinara i borba protiv nekažnjivosti za krivična dela počinjena nad njima (u vidu dve radne grupe i uvođenja SOS linije za medije), srpski novinari su još uvek daleko od osećaja da su zaštićeni. To je potkrepljeno činjenicom da mnogi ozbiljni napadi na novinare ostaju nerazjašnjeni, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine, zaključuje se u izveštaju.
Kako su se ostali „plasirali“
Kada je reč o zemljama iz regiona, Severna Makedonija je na 38. mestu na listi, odmah iza nje je Crna Gora, Hrvatska je na 42. poziciji, Slovenija na 50, a Kosovo na 56.
Bosna i Hecegovina su 64. na svetskoj listi po indeksu slobode medija, a Albanija na 96.
Na listi se nalazi 180 zemalja sveta, prva je Norveška, a poslednja je Severna Koreja.
