Antonio Guteres je u izveštaju, koji obuhvata aktivnosti Unmika i razvoj događaja od 16. septembra 2022. do 18. marta 2023. godine, ocenio da novi okvir dijaloga ima potencijal da unapredi proces ka postizanju dugoročnih rešenja.
Kako je rekao, kontinuirano konstruktivno angažovanje na sveobuhvatnoj implementaciji Sporazuma biće neophodno za izgradnju zajedničkih osnova, očuvanje stabilnosti i sprečavanje bilo kakvog ponovnog pojavljivanja napetosti i sukoba.
Istovremeno, navodi da podržava veće uključivanje žena, mladih i drugih aktera civilnog društva u procesima koji se odnose na normalizaciju odnosa.
„Konkretno, strane su se ’potpuno obavezale da će poštovati sve članove Sporazuma i sprovesti sve svoje obaveze ekspeditivno i u dobroj veri’. Ovo je utoliko kritičnije što su razvoji tokom perioda izveštaja doveli tenzije do nivoa krize, što je rezultiralo najzabrinjavajućim nazadovanjem od početka procesa dijaloga 2011. godine, rekao je Guteres.
Kako dodaje, pojačana i zapaljiva retorika na svim stranama, postavljanje barikada na putevima, višestruki bezbednosni incidenti i protesti na severu Kosova, povećali su rizik od nasilja.
„Incidenti međuetničke prirode, pucnjave i povrede, uključujući među civilima i kosovskom policijom, kao i očigledno targetiranje novinara i međunarodnih bezbednosnih aktera, bili su posebno alarmantni. Sve strane bi trebalo da budu uzdržane i da rade na tome da se svi sporovi rešavaju na miran način kroz dijalog, a ne eskalaciju i prelazak ivice“, rekao je Guteres.
Detaljan opis dešavanja iz novembra 2022.
U izveštaju su detaljno opisana dešavanja iz novembra prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali sve što se nakon toga dešavalo.
„Usred pojačanih tenzija na terenu, napredak u drugim hitnim pitanjima dijaloga je ograničen. Stodnevna mapa puta za sprovođenje energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. između Beograda i Prištine istekla je 2. oktobra bez suštinskog napretka“, navodi Guteres.
Usledio je, ističe, dodatni period konsultacija od 15 dana, a 18. oktobra, srpski dobavljač energije Elektrosever i prištinski Operator sistema, prenosa i tržišta (KOSTT) zaključili su tehničke sporazume, čime su izbegli oduzimanje dozvole za snabdevanje Elektroseveru, koju je izdala prištinska Regulatorna kancelarija.
„Međutim, preostali koraci uključeni u mapu puta tek treba da se implementiraju“, navodi se u izveštaju.
Dalji napredak u dijalogu od ključnog značaja
Kako je naveo, dalji napredak u dijalogu Beograda i Prištine je od ključnog značaja za stvaranje uslova za povratak predstavnika kosovskih Srba u institucije na severu.
Pošto se izveštaj odnosi na period pre izbora u četiri opštine na severu Kosova, Guteres je ocenio da inkluzivnost planiranih izbora za april 2023. na severu Kosova i njihovo ponašanje u bezbednom okruženju i „u skladu sa važećim zakonima i međunarodnim standardima, biće od ključnog značaja za uspostavljanje funkcionalnih opštinskih institucija koje predstavljaju lokalne zajednice“.
Istovremeno, pozvao je vlasti u Prištini da preduzmu sve potrebne korake i druge mere za izgradnju poverenja kako bi ublažili zabrinutost pogođenih nosilaca prava u vezi sa nedavnom eksproprijacijama imovine, što bi, kaže Guteres, pomoglo da se obezbede transparentnost, pravilan postupak i pravi balans između punog poštovanja individualnih imovinskih prava i javnog interesa.
Kao „druga ključna dešavanja“ u periodu od šest meseci, navodi i izbor nove Vlade Srbije, odluku Evropske komisije da sa 75 miliona evra, pomogne Kosovo u ublažavanju energetske krize, postizanje dogovora o viznoj liberalizaciji za građane Kosova, podnošenje zahteva Prištine Češkoj za članstvo u Evropskoj uniji, što je izazvalo prigovore Beograda.
U izveštaju se spominje i ustoličenje patrijarha SPC Porfirija, odnosno odluka kosovske vlade da mu zabrane ulazak na Kosovo.
Guteres, takođe, ističe da je od 16. septembra do 28. februara bilo 12 incidenata na srpskim pravoslavnim verskim objektima i grobljima, koji su uključivali oštećenje nadgrobnih spomenika na srpskim pravoslavnim grobljima u opštinama Klokot i Klina, krađe iz Srpske pravoslavne crkve u Gnjilanu i Istoku, kao i „nered u manastiru Visoki Dečani“.
Navodi da je nekoliko drugih incidenata doprinelo povećanju tenzija među zajednicama tokom izveštajnog perioda. U oktobru je, kako se navodi, prijavljen niz “odvojenih incidenata vezanih za krađu i paljenje kosovske, albanske i srpske zastave u raznim opštinama širom“ Kosova, uključujući i lokalni spomenik posvećen nestalim licima u selu Velika Hoča u Orahovcu.
Navodi se da je bilo i nekoliko incidenata verbalnog i fizičkog zlostavljanja od strane pripadnika specijalne policije, uključujući i jednu od 14. novembra u “kojoj je izvršni direktor nevladine organizacije sa sedištem u severnoj Mitrovica prijavio da je verbalno i fizički napadnut u blizini Jarinja“.
Bezbednosni vakuum nakon povlačenja Srba iz institucija
Guteres navodi i da je povlačenje kosovskih Srba iz prištinskih institucija stvorilo bezbednosni vakuum na severu Kosova, ostavljajući policiju da radi sa manje od sedam odsto snage pre povlačenja u toj oblasti.
„Preostala 43 policajca, kosovska Albanca, nastavila su da obavljaju ograničene dužnosti u policijskim stanicama. Snage Kosova i Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEKS) pojačale su svoje prisustvo na severu kako bi doprinele bezbednom i bezbednom okruženju“, naveo je Guteres.
U izveštaju pozdravlja, između ostalog usvajanje zakona o prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja, kao i napore da se izmeni krivični zakonik.
