„Da se pospešuje i više nego što je i sada poštovanja ljudskih prava za svakog građana Kosova i drugih koji žive na Kosovu. Naravno, da bude u jednoj porodici koja je poprilično autoritativna u organizaciji evropskih institucija. Ni manje ni više, za građane Kosova je najvažnije da imaju pravo i mogućnost da ako im nešto nije dostupno u pravnom sistemu Kosova, onda građanin Kosova kada ima punopravno članstvo može da se javi na Evropskom sudu i tamo ostvaruje svoja prava, ako ovde nisu u mogućnosti“, kaže Baraliju.
Ističe da je svestan da u tom smislu na Kosovu ima poprilično nedostataka. „ Postupci (u sudovima) traju godinama, pa će biti velika mogućnost da građani tamo ostvaruju svoja prava, ako ne u svojoj zemlji“, kazao je on.
Naglašava da je neophodan samo još jedan korak do prijema Kosova u Savet Evrope.
„Još ta druga faza. Videćemo kako će to biti, ako se to prebrodi onda će to biti punopravno članstvo Kosova, odnosno institucija“, dodao je on.
Ističe da se Beograd protivio juče, bez obzira što nije potpisao francusko-nemački plan i Ohridski sporazum. Smatra da će biti protiv i kada dođe do narednog nivoa.
Aplikaciju Kosova za članstvo u SE najpre razmatra Komitet ministara, a nakon procene situacije na Kosovu, konačnu reč daje Parlamentarna skupština, koju čine nacionalni predstavnici država članica. Za prijem neke zemlje u Savet Evrope potrebna je dvotrećinska većina glasova.
Za članstvo u Savetu Evrope Kosovo je apliciralo 12. maja prošle godine.
