Pod pokroviteljstvom Evropske unije, tadašnji premijeri Srbije i Kosova – Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton potpisali su Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Stojanović: Nema razloga za radovanje
Nakon 10 godina od tog čina ni Srbi ni Albanci nemaju previše razloga za radovanje, ocenjuje predsednik Srpskog nacionalnog pokreta Branimir Stojanović.
„Ne postoji ni jedna crno-bela stvar, tako da ni u ovom sporazumom ništa nije crno-belo. Nije doneo samo dobro ili samo loše, doneo je i jedno i drugo. U poslednjih 10 godina, mislim da nismo zajedno iskoristili ni jednu šansu da se desi pomirenje, da se stvori nivo razumevanja makar oko onih stvari koje se tiču života. Verovatno statusne stvari nećemo rešiti nikada, ali smo mogli makar da drugačije rešimo brojne nesporazume koje imamo oko toga kako bi život mogao da funkcioniše“, kazao je on.
Stojanović smatra da se i deceniju kasnije govori o istim stvarima.
„Znam da se tada puno pričalo o Srednjoškolskom centru, o bolnici. Srednjoškolski centar nam je izgradila Evropska unija. On je tu, a bolnice i dan danas nema, i dalje se lečimo po kontejnerima. To, možda, najbolje oslikava činjenicu i stanje u kojem se nalazimo. Samo ono što možemo sami da uradimo, to će se i desiti“, rekao je on.
„Očekujemo nove nestabilnosti“
Iako zapadne zemlje traže hitno formiranje Zajednice srpskih opština, kako je kazao Stojanović, „nije jasno da li one to stvarno i žele“.
„Ništa se ne dešava, a to je ono što je uvek upozoravajuća stvar, da možda neko tu nije iskren do kraja. Videćemo da li će zapravo Zajednica da se uopšte formira i da li će se ovaj krug nestabilnosti, koji se stalno vrti, smiriti. Taman ulazimo u neki period kada postoji neki dijalog, razgovor, pa se nešto smiri, a onda ulazimo u novi ciklus incidenata, problema. Taj novi ciklus će vrlo brzo da se desi na severu, ovi izbori koji se organizuju, koji jesu sve, samo nisu izbori. Očekujemo neke nove nestabilnosti, nove incidente. U takvim uslovima ne možete da se nadate bilo čemu dobrom“, naveo je.
Stojanovića brine i činjenica da se veliki broj Srba i Albanaca u poslednjih 10 godina odselio sa Kosova.
„Ni Albanci nemaju previše razloga da se raduju, a tek će otići nakon ove vizne liberalizacije. Zapravo, ta nestabilnost koja će se dešavati će samo još veći broj ljudi motivisati da spakuje kofere i da ode“, zaključio je on.
Hodža: Formiranje ZSO neizbežno
Od 15 tačaka dogovorenih Briselskim sporazumom, par njih je delimično bilo sprovedeno, smatra prištinski novinar Ljeart Hodža.
“One su dovele do neke normalizacije ili kontrole, ali do nekog stepena. To je sporazum koji je propao i možda unutar nove forme može da se spakuje u Ohridski sporazum i da se na taj način sprovede. Inače, sve što je potpisano pre 10 godina nije sprovedeno na terenu”, kazao je on.
Hodža je ocenio da je Evropska unija danas mnogo ozbiljnija u odnosu na period pre 10 godina.
“Postoji neka komisija koja treba da monitoriše da li se poštuje sporazum na terenu. Ukoliko imaju mehanizme, za bilo koju stranu koja se ponaša opstruktivno, da kažnjavaju – onda će doći do rezultata. Takođe je jasno da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nešto od čega kosovske institucije ne mogu da beže, to je neizbežno. Od strane EU i SAD se to tretira kao međunarodna obaveza Kosova koja je, kao takva, dovotrećinskom većinom izglasana u kosovskom parlamentu”, rekao je Hodža.
On je zaključio da bi se nakon susreta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu 2. maja mogli očekivati konkretni rokovi za fomiranje ZSO.
Radosavljević: Sporazum nije rešio životna pitanja
Direktor RTV Mir iz Leposavića i bivši odbornik SO u tom mestu Nenad Radosavljević je ocenio za Radio Kim da je Briselski sporazum puno obećavao i da se od njega dosta očekivalo.
„Kao i neki drugi ljudi koji su se bavili ozbiljno političkim pitanjima na severu Kosova, zamišljao sam Briselske razgovore i pregovore kao rešavanje egzistencijalnih problema i životnih pitanja. Međutim, problem je nastao onog trenutka kada je Aleksandar Vučić, po želji da bude na vrhu svih i svega, to preneo na najviši nivo. On je to uzeo u svoje ruke, umesto da se u te pregovore uključe ljudi koji razmišljaju o svojoj sudbini. U Brisel su odlazili oni koji nemaju mnogo veze sa našim životima, ali su uzeli našu sudbinu u njihove ruke”, rekao je on.
Radosavljević je dodao da je potom vlast iz Beograda činila sve što je trebalo po volji Prištine.
“Sve ono što je trebala da učini za osamostavljivanje Srba na severu Kosova i opština na severu Kosova – to nije učinila. Tako da će Priština sada biti zadovoljna, a mi ostajemo uskraćeni za mnogo stvari koje se tiču ljudskih prava, a koja ne verujem da će se ikada reštiti, bez obzira što postoji težnja EU i Amerike da se normalizuju odnosi. Ti odnosi su trebali da se normalizuju Briselskim razgovorima, a ne da se prenose na nivo statusne rasprave”, naveo je on.
Briselski sporazum ima 15 tačaka, od kojih se prvih šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, na čije se osnivanje još čeka. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, prema mišljenju Radosavljevića, sada imaju ozbiljnu nameru da se normalizacija nastavi, pa on smatra će mnogo toga ipak biti rešeno “posle ovih izbora koji će napraviti mali problem”.
“U svakom slučaju, 2. maja na razgovorima u Briselu između Vučića i Kurtija moraće da se napravi korak napred, pa i u smislu ZSO koja je neophodno da se desi, i to će se desiti. Kada bi pametni i obrazovani ljudi sa političkim iskustvom razgovarali o tim pitanjima sa albanskom stranom, onda bi ona mogla da donese puno toga“, zaključio je on.
Vukadinović: Srbi u gorem položaju
Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da je Briselski sporazum doneo malo toga dobrog Srbima.
“Da li je Srbiji doneo nešto kao državi, o tome može da se raspravlja. Obično se kaže da je doneo zatišje, bar delimično. To je tačno, ali mislim da je cena plaćena za to zatišje u smislu napada na Srbe i pritisaka na Srbiju relativno nedovoljna kompenzacija za sve ono što je izgubljeno tim sporazumom”, kazao je on.
Vukadinović podseća da Priština nije ispunila obavezu formiranja Zajednice srpskih opština koja je dogovorena Briselskim sporazumom 2013. godine.
“Srbija je ispunila svoje obaveze koje su bile uglavnom bolne, ponekad i poražavajuće, i po državu i Srbe na severu Kosova. Ukoliko bude formalno napravljena, ukoliko Amerikaci pritisnu, a verovatno i hoće, to će biti daleko do onoga što bi ta Zajednica trebalo da bude da bi imala smisla i da bi koliko-toliko mogla da opravda sve ponižavajuće ustupke koje je Beograd i koje su Srbi činili”, dodao je.
Decenija od potpisivanja Briselskog sporazuma nije rezultirala otopljavanjem odnosa između Beograda i Prištine ili Srba i Albanaca na Kosovu, smatra Vukadinović.
“Odnosi su loši, bilo je perioda kada nije bilo većih incidenata, ali problem je tu u tome što su Albanci ohrabreni ustupcima Beograda i blagonaklonim stavom međunarodne zajednice, odnosno Brisela i Vašingtona, eskalirali u tim zahtevima i pojačali pritiske i prema Beogradu i Srbima na severu Kosova i Metohije. Nažalost, odnosi su gori nego što su bili pre 10 godina, kada je postojala ravnoteža straha i nesigurnosti kod Prištine da nešto pokušaju na severu. U međuvremenu se taj strah izgubio i to je jedina vidvljiva posledica Briselskih sporazuma. Oni su postali sve bahatiji i agresivniji i prema stanovništvu i preostalim srpskim institucijama”, zaključio je Vukadinović.
Naredna runda razgovora Beograda i Prištine kojoj će priustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti biće održana 2. maja u Briselu. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković najavio je da će se razgovarati o Zajednici srpskih opština, a očekuje se da će prvi naredni biti predstavljanje nacrta statuta ZSO.
