Sud je odlukom od 6. aprila naložio Mustafi da plati 207.000 eura na ime naknade štete za osam žrtava.
Međutim, prilikom objavljivanja odluke rečeno je da je Mustafa izjavio da nema sredstava kojima bi platio tu odštetu.
Zatečena situacijom, porota Specijalnog suda istakla je potrebu „da se angažuju drugi akteri za sprovođenje naloga za obeštećenje, posebno Kosovo“.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je poslao upit Specijalnom sudu o tome da li su dobili odgovor Vlade Kosova po tom pitanju, a iz Suda navode da do sada nije bilo odgovora.
Kako isplatiti odštetu?
Specijalni sud je deo kosovskog pravosudnog sistema, ali radi sa međunarodnim osobljem i ima sedište u Hagu.
U njemu se sudi za navodne zločine pripadnika OVK, počinjene nad etničkim manjinama i političkim protivnicima od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Zakonom, kojim je ovaj sud osnovan, predviđeno je da za osobe za koje se utvrdi da su žrtve u krivičnim delima u nadležnosti ovog suda, imaju pravo na odštetu.
Zakon predviđa da sud može izdati direktan nalog za kompenzaciju ili, u nekim slučajevima, uputiti žrtve da podnesu građanske tužbe pred drugim kosovskim sudovima.
U slučaju Saljiha Mustafe, sud je direktno naložio da se žrtvama isplati odšteta.
Može li budžet Kosova platiti odštetu Mustafinim žrtvama?
Prema sadašnjem zakonu, mala je mogućnost za punu naknadu štete žrtvama iz budžeta Kosova.
Prilikom izrade zakona, kojima je formiran Specijalni sud, nije predviđen poseban fond za obeštećenje potencijalnih žrtava.
RSE je upitao Ministarstvo pravde na Kosovu kako se može izvršiti obeštećenje žrtava, a u pisanom odgovoru se navodi da je odšteta za žrtve zločina pokrivena postojećim zakonom od ranije.
Zakon predviđa da žrtve zločina počinjenih na teritoriji Kosova mogu dobiti odštetu iz državnog programa, u slučajevima kada iz nekih razloga ne mogu da budu da dobiju odštetu od lica koje je počinilo zločin nad njima.
Međutim, u okviru ovog zakona postoje ograničenja u pogledu maksimalnih iznosa koje pojedinačne žrtve zločina mogu dobiti.
Zavisno o vrsti štete koju je žrtva pretrpela, zakonom je predviđena naknada do četiri hiljade evra, a u posebnim slučajevima i do deset hiljada evra.
Odlukom Specijalnog suda za obeštećenje žrtava u Mustafinom slučaju predviđeni su iznosi od 2.000 do 80.000 evra za svaku od osam žrtava.
Uprkos insistiranju RSE, Ministarstvo pravde nije dalo komentar na činjenicu da sadašnji zakon ne pokriva iznose odštete koje je već naložio Specijalni sud.
Ni Kancelarija za komunikacije Vlade Kosova nije odgovorila na zahtev RSE da prokomentariše ovo pitanje.
Nevladin sektor različito o naknadama
Fond za humanitarno pravo na Kosovu, organizacija koja se bavi tranzicionom pravdom, pozdravio je odluku Specijalnog suda o obeštećenju.
„Fond ovu naredbu smatra pomakom u ostvarivanju prava žrtava na odštetu“, navodi se u saopštenju od 7. aprila.
Ova organizacija je takođe pozvala Vladu Kosova da stvori adekvatne zakone i mehanizme koji bi osigurali odštete za žrtve ratnih zločina na Kosovu.
Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo, kaže za RSE da je kompenzacija žrtvama ratnih zločina veoma važna, ali dodaje da odštetu treba izvršiti za sve žrtve – čak i van nadležnosti Specijalnog suda.
„Ako bi se stvorio fond za odštetu žrtvama ratnih zločina koje je potvrdio ovaj sud (Specijalni sud), ne bi bilo ispravno uključiti samo žrtve koje su potvrdili u ovom sudu“, kaže Bljakaj.
Ali, kako navode u Veću za ljudska prava i slobode na Kosovu, Specijalni sud „ne može naterati Vladu Kosova da isplati odštetu ovim žrtvama“.
Prema mišljenju ove nevladine organizacije, fond za isplatu žrtvama trebalo bi da bude kreiran iz budžeta samog Specijalnog suda, a ne da bude dodatno opterećenje za budžet Kosova.
Specijalni sud finansiraju države Evropske unije, a doprinose i neke druge.
Prema izveštaju ovog suda objavljenom 2021. godine, u periodu 2016-2020. imali su budžet veći od 150 miliona evra.
Kada je Skupština Kosova usvojila Zakon o Specijalnom sudu 2015. godine poslanici su usvojili i drugi zakon, koji je garantovao finansijsku podršku potencijalnim optuženima.
Ministarstvo pravde nije objavilo najnovije podatke o troškovima krivičnog progona, ali, prema nekim ranijim proračunima, taj iznos premašuje 13 miliona evra.
Početkom aprila u Specijalnom sudu u Hagu počelo je suđenje četvorici bivših lidera OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
U toku je i suđenje bivšem pripadniku OVK Pjeteru Šalji, optuženom za ratne zločine.
