Ona smatra da je u pitanju etnički i politički motivisano nasilje „kojim se svima šalje poruka da u nezavisnom Kosovu nema mesta ni za srpsku zajednicu, ni za crkvu koja na tom prostoru postoji duže od 800 godina“.
„Kao neko ko je mnogo vremena proveo na Kosovu i Metohiji i ko je u stalnom kontaktu sa mnogim ljudima iz pokrajine, mogu posvedočiti da se preostali Srbi tamo već dugo osećaju kao žive mete na strelištu i da im je današnji napad dodatno pojačao već sveprisutan strah za sopstvene živote, ali i zebnju za blisku budućnost u kojoj bi trebalo da se implementira najnoviji mirovni sporazum koji je prihvatio vladar Srbije Aleksandar Vučić“, kazala je ona.
Odgovornost za napad nesumnjivo snose albanske institucije u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem koje sve vreme isključivo rade u cilju ostvarivanja potpune nezavisnosti druge albanske države, navela je Manojlovićeva.
„Sve izjave o demokratskoj državi, ravnopravnosti i građanskom društvu koje stižu iz Prištine služe samo u propagandne svrhe, odnosno da opravdaju podršku koju imaju u delu međunarodne zajednice. U sprovođenju takve politike Kurtiju izuzetno veliku pomoć pruža vladajući režim u Beogradu kojem kosovskometohijski Srbi služe kao moneta za kupovinu inostrane podrške za opstanak na vlasti“, navela je ova poslanica.
Prema njenom mišljenju, odgovornost snose i međunarodne organizacije i institucije u Prištini koje su dužne da iskoriste sve političke i druge mehanizme koji im stoje na raspolaganju da obezbede red, mir i potpunu sigurnost svima.
„Bacanje molotovljevog koktela na srpsku crkvu u Prizrenu u kojem, ne računajući učenike prizrenske bogoslovije, gotovo da i nema Srba, mora da bude i opomena svima koje se zalažu za potpunu nezavisnost i prijem Kosova u Ujedinjene nacije bez prethodnog, sveobuhvatnog i potpuno primenjenog sporazuma o položaju i pravima srpske zajednice i Srpske pravoslavne crkve, ali i zaštiti legitimnih prava i interesa države Srbije na Kosovu i Metohiji. Ako se ovakvi i slični napadi nekažnjeno događaju u periodu kada je Kosovo pod punim međunarodnim protektoratom, šta bi se tek događalo kada bi pokrajina postala zaista nezavisna i međunarodno priznata država“, upitala se ona.
„Sve ovo mora biti rešeno pre utvrđivanja budućeg državnog statusa Kosova i Metohije, odnosno očigledne udružene težnje da postanu unutrašnje pitanje suverene albanske države. Dogodine u Prizrenu, a i u drugim mestima na Kosovu i Metohiji, Srba vrlo verovatno biti neće“, zaključila je ona.
