Marinković je kazao da je Beograd veoma dugo „patriotskim narativom“ zavaravao Srbe na Kosovu da će štititi njihove interese, ali da je sada, posle prihvatanja i implementacije francusko-nemačkog sporazuma, tome došao kraj.
„Beograd je u proteklom periodu, raznim obećanjima, podigao očekivanja Srba na severu Kosova, posebno za vreme poslednje krize s barikadama kada su mnogi očekivali da će doći do podele teritorije. Međutim, Beograd je na iznenađenje i razočarenje većine kosovskih Srba prihvatio sve uslove Prištine i međunarodne zajednice“, rekao je Marinković, koji je predsednik NVO Centar za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice.
Po njegovim rečima, na predstojećem sastanku s predstavnicima Srba s Kosova, srpski predsednik i premijerka i svi ministri u Vladi Srbije imaće obavezu da kažu šta je sve prihvaćeno francusko-nemačkim sporazumom.
„Vrh srpske vlasti će u Raški pokušati da objasni kosovskim Srbima da je morao da prihvati francusko-nemački sporazum, a zauzvrat će Srbima obećati ekonomsku pomoć i Zajednicu srpskih opština. Ako Vučić ne dokaže međunarodnim posrednicima da je implementacija tog sporazuma moguća, on neće biti kredibilan sagovornik“, ocenio je Marinković.
Na pitanje Bete čemu Srbi mogu da se nadaju posle prihvatanja francusko-nemačkog i Ohridskog sporazuma, Marinković je rekao da će nastupiti nova realnost koja će biti sasvim drugačija od onoga što je Beograd godinama obećavao.
„Implementacija francusko-nemačkog sporazuma osiguraće se partijskom lojalnošću koju je Vučić izgradio na sinekurama i privilegijama preko Srpske liste. S druge strane, srpsko društvo na Kosovu nema potencijal za neke veće proteste jer je sloboda govora ugušena, a politički pluralizam ne postoji. Takođe, svi koji ne misle kao vlast u Beogradu, meta su napada režimskih tabloida i Srpske liste“, objasnio je Marinković.
Upitan da li će se nastaviti iseljavanje Srba, s obzirom da je prema zvaničnim podacima u poslednjih deset godina Kosovo napustilo njih oko 40.000, Marinković je rekao da bi se to sprečilo moraju se definisati srpski interesi na Kosovu.
„Ako Beograd želi da srpska zajednica ostane da živi na Kosovu, moraju se definisati srpski nacionalni interesi. Mnogi Srbi su proteklih godina trpeli egzistencijalne pretnje i bili su prinuđeni da napuste Kosovo. Ako francusko-nemački plan mora da se implementira, onda se srpskoj zajednici mora omogućiti da donosi odluke na koje Priština neće imati uticaja“, kazao je on i naglasio da se mora izdejstvovati i odgovorna politika Beograda prema srpskoj zajednici na Kosovu.
„Trenutno, Beograd vodi neodgovornu politiku prema Srbima na Kosovu, zato što je karakterišu teror nad drugačijim mišljenjem i korupcija. Mi to moramo da promenimo i da nateramo Beograd da pomaže Srbima da ostanu na Kosovu. Glavni cilj Beograda bi trebalo da bude ostanak Srba na Kosovu“, istakao je Marinković.
Dodao je da bi Beograd morao da izdvaja subvencije za otvaranje radnih mesta u srpskim sredinama.
„Da je Beograd vodio odgovornu politiku prema srpskoj zajednici, sa 900 milona evra koliko se godišnje iz budžeta Srbije izdvaja za Kosovo, mogle su da se otvore fabrike u svakoj srpskoj sredini. Zašto Vlada Srbije daje subvencije Arapima i Nemcima, a ne daje srpskim firmama na Kosovu? Vlasti u Beogradu, ako hoće podršku Srba, moraju da prestanu da kradu na Kosovu, da zapošljavaju pametne i obrazovane, a ne partijski lojalne“, zaključio je Marinković.
