Radi se o odluci od 13. marta kojom se za šest meseci produžavaju sankcije koje se odnose na 171 pojedinca i 65 pravnih lica.
Ovom odlukom su se uskladile sve ostale zemlje Zapadnog Balkana koje su i kandidati za punopravno članstvo: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, i Bosna i Hercegovina.
Među ostalim zemljama kandidatima sa ovom odlukom se uskladila Ukrajina ali ne i Moldavija. Ovom odlukom su se uskladile i zemlje članice Evropskog ekonomskog prostora, Island, Lihtenštajn i Norveška.
„Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je“, navodi se u saopštenju koje je 30. marta uveče izdao visoki EU predstavnik za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.
Srbija je zemlja kandidat za punopravno članstvo sa EU i smatra se liderom u procesu pristupanja. Međutim Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama protiv Rusije koje je EU uvela zbog agresije na Ukrajinu.
Jedine sankcije koje se odnose na Ukrajinu a sa kojima se Srbija uskladila se tiču restriktivnih mera protiv bivših ukrajinskih političara koje su na snazi od 2014. godine.
Ovo je razlog zašto su zastali pristupni pregovori sa Srbijom, koja od decembra 2021. nije otvorila ni jedno poglavlje u pristupnom procesu.
Evropski zvaničnici redovno pozivaju Srbiju da uvede sankcije Rusiji.
Od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU se očekuje da progresivno usklade njihove politike sa politikama EU.
