Žiri u Beogradu koji su činili novinari Tamara Skrozza, Jelena Obućina i Milivoje Mihajlović odlučio je da prvu nagradu dodeli koautorima Žarku Joksimoviću i Ersinu Šamljiju za dokumentarni film „Most od filigrana“. Priznanje koje uključuje i novčanu nagradu pripalo je i medijskoj kući u kojoj rade dobitnici, odnosno RTK2.
„Žarko je izabrao ono što je na televiziji teže, a to je da je manje više, on nema 30 ili 50 sagovornika. Ne postoji naracija autora, već čujete tri svedočenja, simbolično je izabran jedan zanat i kako je on uspeo da poveže i kako i da danas povezuje ljude“, kazala je Obućina.
Radnja ove priče smeštena je u Prizrenu i bavi se starim zanatom, odnosno izradom nakita filigranskom tehnikom.
„Prizren je inače bio specifičan po kojundžijama, ostao je i dan danas ali u znatno manjem obimu se to radi, nego svojevremeno. Nama je ta tema bila itekako zanimljiva. Oni su ispričali za Prizren u ono vreme potpuno normalnu priču gde se govorilo na svim mogućim jezicima ljudi koji tamo žive, romski, turski, srpski i albanski i gde su svi ljudi umeli da se razumeju“, rekao je Joksimović.
Reportaža portala KoSSev o životu Srba u Cernici nastala u okviru serijala pod nazivom „Kako si komšija?“ dobila je drugu nagradu.
„Kroz ovih osam reportaža pokazali smo da u kosovskom društvu postoje one zajednice koje i dalje žive u okruženju većinske zajednice, pa čak i albanska zajednica. Kroz naš serijal smo obradili život Albanaca u dva mesta u Zvečanu – Lipa i Žaž“, kazala je Nevenka Medić direktorka portala koja je odlučila da novčani iznos od 500 evra donira porodici Savić iz Koretišta.
Novinarka Milena Maksimović koja je napravila reportažu objašnjava da je priča o životu u Cernici teška samo po sebi, jer govori o žrtvama.
„Vidite Lazara koji je izgubio brata koji je imao četiri godine, međutim, Lazar ostaje u toj Cernici i tamo planira svoj život. On govori kako će se oženiti tu u narednom periodu i kako to nestrpljivo čeka“, rekla je Maksimović.
Treća nagrada je dodeljena novinarki Medija centra u Čaglavici Katarini Marinković za dokumentarac „Ljubav nije dovoljna“ koji govori o mešovitim brakovima.
„Zahvaljujem se mojim sagovornicama Zulfiji, Suzani i Miri koje su pristale da svoje priče podele samnom i sa publikom. Moram da spomenem i moje kolege Jovicu Karadžića i Nebojšu Đokića bez kojih ova priča ne bi postojala“, rekla je Marinkovićeva i zahvalila se žiriju.
Ijan Bakroft, menadžer projekta iz Inicijative za mirne promene (PCi) rekao je da su medijske nagrade zamišljene tako da „bace svetlo na priče koje dele pozitivnu stranu“.
„Novinari koji su dovoljno hrabri da pišu o ovakvom sadržaju i urednici koji im dodeljuju takve priče zaslužuju priznanje i nagradu. Drugi cilj je bio podsticanje izrade tih priča kako bi se podstakli urednici da novinarima dodele vreme da se pozabave ljudskim temama, istovremeno uzimajući u obzir da medijske kuće funkcionišu u teškim uslovima“, kazao je on.
Prvonagrađeni u pisanoj kategoriji je novinar Ilir Gaši za priču „Alternativni poštanski sistem na Balkanu“. Vojkan Ristić dobitnik je druge nagrade za tekst „Selo od 6.000 stanovnika čiju volju čeka cela Srbija“, a treća nagrada nije dodeljena, uz konstataciju da su ove godine priče dobrim delom govorile o dnevno-političkim zbivanjima, umesto da su fokusirane na društvene fenomene dužeg trajanja.
U Prištini nagrađeni novinari albanskih redakcija
Članovi žirija za medijske nagrade dodeljene Albancima u Prištini Violeta Hiseni Keljmendi, Violeta Oroši i dr Ismet Hajdari odlučili su da prvu nagradu u audio vizuelnoj kategoriji dodele novinarki Aljbani Karaj sa Radija Kosova čija priča govori o životu albanskih i srpskih učenika pod istim krovom u tri opštine. Nagrada je dodeljena i uredništvu ovog medija.
„Verujem da mi mediji imamo snagu da napravimo promene što se tiče mira među zajednicama“, rekla je dobitnica prve nagrade.
Ajran Hajdaraj dobitnik je druge nagrade za priču o pijaci na kojoj zajedno rade Srbi i Albanci.
„Otvorena poruka jednog sagovornika našeg kolege, kaže da politika nema nikakvog uticaja na odnose koji su sami uspeli da uspostave Srbi i Albanci“, kazala je članica žirija Violeta Oroši.
„U trenutku kada se uključi kamera i Srbi i Albanci većinom zbog predrasuda se ustručavaju da govore o tome koliko su bliski i smatram da je zadatak nas novinara da objavimo što više takvih priča kako bi građani koji se ustručavaju zbog predrasuda to videli i kako se više ne bi ustručavali“, naveo je Hajdari.
Treću nagrada za priče koje govore o pripadnicima RAE (romske, aškalijske i egipćanske) zajednice podelile su Dorentina Tači za hroniku „Život između đubreta i poplava“ i Arlinde Kući za priču „Između želje i nemogućnosti za boljim životom koja govori o izazovima stanovnika Plemetine.
„Nadam se da će naše priče uticati da se promeni mentalitet građana i institucija u vezi ovih zajednica koje žive širom Kosova“, kazala je Tači.
„Plemetinu sam po prvi put posetila sa 17 godina i od tada sam znala da imam nešto u rukama da mogu da uradim nešto za stanovnike ovog mesta kao obična građanka ili u ulozi novinarke“, rekla je Kući.
U kategoriji pisanih članaka u Prištini su takođe dodeljene tri nagrade.
„Srbin odbranio Albanske susede na Kosovu“ novinarska hornika koju je napisala Srbeza Hadžiju i „Srpski manastir ponudio utočište kosovskim Albancima“ takođe Srbeze Hadžiju i Milice Stojanović odnele su prvu nagradu.
„Ova dva članka obrađuju tabu teme koje su veoma retke u medijima na Kosovu, a i kada se obrade to bude u ekstremnom narativu, potpuno belom ili potpuno crnom. Ovi članci pokazuju da nijedan narativ ne može biti estreman i da postoje pozitivni primeri“, istakao je član žirija dr Ismet Hajdari.
Drugu nagradu dobile su dve studentkinje novinarstva Bubuljina Peni i Artona Popova za priču koja govori o mladima u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i Srbima na Kosovu i njihovoj svakodnevici.
U kategoriji pisanih članaka treća nagrada pripala je novinaru Škeljzinu Đakalju za dve priče od kojih prva, prema rečima članice žirija Violete Hiseni, govori o zajedničkim aktivnostima učenika u opštini Novo Brdo, a druga o jednom selu u opštini Gnjilane u kome Srbi i Albanci zajedno trguju.
Rad Inicijative za mirne promene kao deo projekta „Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj“ (ALVED) podržan je od strane Fonda Vlade Ujedinjenog Kraljevstva za sukobe, stabilnost i sigurnost (CSSF).
