Glavni zahtevi demonstranata 9. marta 1991. godine bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radiotelevizije Beograd zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun Srpskog pokreta obnove i drugih opozicionih stranaka.
Na zabranjeni miting na Trg Republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu.
Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je tada prvi put nazvana „TV Bastilja“. Oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija, a lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, čija im je vrata otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.
Dok su se sa terase Narodnog pozorišta obraćali demostrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima i konjicom.
Demonstranti su pružali žestok otpor, zbog čega su počeli sukobi sa policijom.
Povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović, dok nešto kasnije policija upotrebljava vatreno oružje i ubija sedamnaestogodišnjeg Branivoja Milinovića.
Vlast je tada izvela tenkove na beogradske ulice, uhapšen je lider SPO Vuk Drašković i zabranjen rad televizije Studiju B i Radija B92.
Milošević je demonstrante nazvao „snagama haosa i bezumlja“.
Odgovor na silu stigao je sledećeg dana, jer su iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi krenuli studenti, i tada je počela „plišana revolucija“.
Posle nekoliko dana protesta usvojeni su zahtevi, smenjeno je rukovodstvo RTV Beograd, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, B92 i Studio B nastavili su rad, a iz zatvora je pušten Vuk Drašković.
