Ako je „hirurg“ (Zapad) odlučio da nam odseče nogu, ne traži naš pristanak. To su uradili 1999. godine. Može Srbija tome da se odupre, ne može Vučić, rekao je Ponoš u gostovanju na televiziji N1, konstatujući da je na vlasti da se opredeli ko će u ime države staviti svoj potpis na francusko – nemački predlog o „amputaciji“ Kosova.
Prema njegovom mišljenju, Vučić je sad u „biznisu“ amnestiranja i mobilisanja svog glasačkog tela, jer će 27. februara imati „zagrljaj“ sa kosovskim premijerom Albinom Kurtijem, i zato treba raditi na tome da se ne dozvoli „amputacija“, jer ako nogu odseku, više nema pomoći.
Kako je objasnio Ponoš, nekad pacijent ne može dati saglasnost, to može da uradi njegova supruga, a ona se u slučaju Srbije sada zove Aleksandar Vučić.
Ponoš smatra i da je ono što se sada desilo na protestu na Sretenje, anesteziranje javnosti, kao i ranije priče o otkrivenom zlatu ili o 5.000 vojnih specijalaca.
Oni od svakog protesta pokušavaju da naprave da je to pretnja državi, terorizam, naglasio je Ponoš, uz konstataciju da će te pretnje nekog da uplaše, ali i da je činjenica da su na tom protestu polovina bili policajci, „što javni, što tajni“.
