Na svega dva kilometra od Kiline, nalazi se povratničko selo Vidanje. Ovde je 2004. godine počeo organizovani povratak uz podršku Danskog saveta za izbeglice. U ovom multietničkom selu u kome živi 10 albanskih porodica, do danas je izgrađeno 86 kuća za povratnike iz Srpske zajednice, od kojih su mnoge prazne jer u selu živi oko 60 povratnika. U selu postoji škola, istureno odeljenje iz OŠ Radoš Tošić Osojana, gde nastavu pohađa sedmoro dece. Poljoprivreda i stočarstvo su primarno zanimanje onih koji su odlučili da ostanu.
Porodica Milije Vulićević sa 12 članova je jedna od najbrojnijih u selu. Godinama se bave poljoprivredom i stočarstvom. Vulićević kaže da nije lako baviti se i živeti od ovog posla.
„Nije baš lako, ali živi se nekako. Problema nemamo za sada. Moja porodica se bavi poljoprivredom i stočarstvom. U našem selu ima i zaposlenih, u školi, ambulanti. Moja porodica ima 12 članova, svi zajedno se bavimo poljoprivredom“, kazala je Vulićević za Radio Goraždevac.
U dvorištu porodične kuće zatičemo Milijinu suprugu, Veru. Kaže da žive u strahu, jer se politička, bezbednosna i situacija u celom društvu reflektuje i na njih. Ipak kao domaćica i majka kaže da je dobro što su svi na okupu.
„Živimo, mučimo se, strahujemo, mi ovde najviše od poljoprivrede živimo. Tu su mi dva sina sa ženama i unucima, svi zajedno bavimo se poljoprivredom. Snalazimo se kako možemo, imamo krave, prodajemo mleko, izlazimo na pijac“, kazala je Vera Vulićević iz Vidanja za Radio Goraždevac.
U selu Novake sve manje ljudi
U selo Novake kraj Prizrena prvi povratnici su stigli 2003. godine. Nakon 20 godina selo je gotovo pusto. Od 120 porodica, koliko je nekada živelo, danas ovde jedva da ima petnaestak ljudi. U Novakama danas ne postoji škola, ambulanta a nema ni prodavnice. Broj povratnika se iz godine u godinu drastično smanjio.
Povratnik Branko Gligorijević kaže da je život u Novakama sada teži nego ikada. Pomoć koju im pruža Republika Srbija je, kako kaže, nedovoljna, jer je, uprkos pomoći u selu sve manje ljudi.
„Život nikada nije bio teži, majka Srbija daleko nam je, maćeha ne gleda, sami smo uz Božiju pomoć. Da se živi mora se, ništa nismo prodali, celu našu očevinu održavamo, gajimo unučad. Bavimo se uglavnom sitnom poljoprivredom, za naše potrebe, sejemo pšenicu 5-6 hektara, kukuruz, vinograd imamo oko 80 ari, ulgavnom je to za naše potrebe, ako imamo višak to prodamo da bi kupili repromaterijal“, kaže Gligorijević.
Gligorijević tvrdi da Srbija šalje pomoć ali da se to na terenu ne vidi, najbolji pokazatelj, prema njegovim rečima je drastično smanjenje broja stanovnika.
„Pomaže i država Srbija, ali džaba, te pomoći kad nas nema, iz dana u dan nas je sve manje. Nekada smo imali 250 učenika od prvog do osmog razreda, a sada samo moja tri unuka koja idu u školu u Štrpcu“, rekao je Gligorijević za Radio Goraždevac.
Opštinske kancelarije za zajednice i povratak: Najveći problem zapošljavanje
Značjnu ulogu u zaštiti prava i interesa povratnika imaju opštinske Kancelarije za zajednice i povratak, koje imaju mandate da razvijaju politiku i promoviše u primenu pravnih propisa za promovisanje i zaštitu prava zajednica i pravo na povratak.
U Opštinskoj kacelariji za zajednice i povratak u Klinu ističu da se trude da povratnicima obezbede sve što im je neophodno za život a sa druge strane, da na povratnike mnogo utiče bezbednosna situacija koja se reflektuje na njih iz drugih delova Kosova.
„Nedavni događaji koji su se desili na Kosovu, kada su bile barikade, kada se desi neki slučaj kao što je zatvaranje granica ili oko registracija, uvek to dođe do nas i naši povratnici su uplašeni i zastaršeni. Takođe imamo i provokacije od strane Albanaca“, kazala je Rašković za Radio Goraždevac.
Ona dodaje da su najveći problemi povratnika nedostatak posla. Pošto se ljudi bave poljoprivredom ljudima treba više mehanizacije kako bi mogli da obrađuju veće površine.
„Najveći problem je zapošljavanje, ima slobode kretanja koliko toliko, ali bez posla je teško. Malo imamo mladih ljudi. Bavimo se poljoprivredom a za to nam treba neka pomoć, mehanizacija, kako bi ljudi mogli da obrađuju svoja imanja“, dodala je Silvija Rašković.
Raškovićeva dodaje da će dve porodice tokom ovog leta pokušati da se vrate i nastave život u Klini, kao i da se njena kancelarija trudi da pomogne građanima na svaki način.
„Već dve godine nije bilo povratka, ove godine planiramo da uz pomoć Ministarstva za zajednice i povratak vratimo dve porodice. Pomažemo onoliko koliko mi možemo, jer naša kancelarija nema svoj budžet kojim možemo da pomognemo povratnicima. Mi sarađujemo sa raznim organizacijama, Ministarstvom za zajednice i povratak i uz podršku tih organizacija mi pomažemo povratnicima da dobiju neki projekat za stabilizaciju, za rad i da se bave onim čime oni žele“, kazala je Rašković za Radio Goraždevac.
Novoimenovani ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić rekao je na nedavnoj konferenciji za novinare da to ministarstvo u 2022. godini, dok je na njegovom čelu bio ministar Goran Rakić iz Srpske liste nije izgradilo nijednu kuću. Na ovoj konferenciji je rečeno da je povratak Srba u gradove nova inicijativa ovog kosovskog ministarstva. Rašić je naveo i da je o povratku Srba u gradove razgovarao i sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, za šta je kako je rekao dobio njegovu podršku.
