Prizren je grad sa najviše porušenih crkava na svetu. Sve što je pripadalo pravoslavnom stanovništvu ovog grada uništeno je, a na svakom koraku su vidljivi tragovi razaranja.
Bogorodica Ljeviška sa najreprezentativnijim freskoslikarstvom je potpuno uništena. Čuvena freska Bogorodice zaštitnice Prizrena se ne može videti jer je zid potpuno crn i nagoreo. Ktitorska kompozicija i freska Simeona Nemanje jedva se naziru od posledica paljevine. Potpuno je razbijen časni presto, zapaljen je zvonik, a sve pomoćne zgrade koje nisu sagorele 1999. sada su dokrajčene.
Do episkopskog dvora i sabornog hrama Sv. Đorđa koji su potpuno uništeni ne može se doći od bodljikave žice koju je postavio nemački KFOR. Na mermernim stubovima i na dovratnicama piše „SMRT SRBIMA-DOLE UNMIK-UQK“.
Crkva Svetog Nikole tipično vizantijskog stila odmah preko puta episkopije sistematski je uništavana u periodu od nekoliko časova, a primetni su i tragovi miniranja u oltarskom delu.
Čarls Brejšou se najpre sastao sa predsednikom opštine Prizren, nakon cega se kratko obratio novinarima i izjavio da narod Kosova treba da odgovori na pitanje da li je ovo etničko čišćenje.
Brejšoua su novinari podsetili da je pre dvadesetak dana izjavio upravo u Prizrenu kako je situacija mirna i stabilna, a danas se desilo suprotno od onoga što je govorio. On je izbegao da odgovori na novinarsko pitanje da li se oseća odgovornim za ono što se dogodilo na Kosovu i Metohiji.
Staro gradsko jezgro Prizrena je potpuno uništeno, sve kuće su popaljene, a u obilasku starog grada primećeno je dopiranje glasne muzike iz obližnje albanske kuće. Iz spaljenih kuća su poispadale pretekle stvari, od obuće do kućnih bibloioteka, a u gomili nagorelih knjiga pronađena je i knjiga Grigorija Božovića „Neizmišljeni likovi“ koja govori o upravo ovakvim stradanjima u vremenima od pre sto godina.
Od prizrenske Bogoslovije Sv. Kirilo i Metodije koja je slovila za jednu od najčuvenijih duhovno-prosvetnih ustanova našeg naroda gotovo da nije ništa ostalo. I stare i nove zgrade su potpuno sagorele. Kroz ovu instituciju prošli su veliki duhovnici i značajne ličnosti našeg naroda, a u njenim temeljima bila je sakrivena kruna kralja Aleksandra kada se srpska vojska u Prvom Svetskom ratu povlačila preko Albanije.
Građane Prizrena novinari su upitali šta se desilo, a kao najčešći odgovor dobijali su: „Ne znam ja ništa, nisam bio tu“.
Nekoliko starijih ljudi je zaključilo da mladi ne rade ništa, pa je normalno da pale i pljačkaju, i da sve ovo ne može da izađe na dobro.
Od mladih ljudi umesto odgovora dobijan je pobednički osmeh i spremnost da poziraju ispred spaljenog dela grada.
Manastir Svetih Arhangela ostavlja najtragičniju sliku potonjeg etničkog čišćenja. Od manastirskog kompleksa nije ostalo ništa, uništena je crkva Sv. Nikolaja Velimirovića, a grob Cara Dušana je otvaran metalnim polugama sa prednje strane. Na njemu se sada nalazi gomila kamenja kojim je grob Cara Dušana razbijan.
Po saopštenju komandanta nemačkog KFOR-a i rečima portparol UNMIK-a Kristijana Lindmajera Čarls Brejšou je u bazi nemačkog Kfora razgovarao sa 36 prognanih Srba od kojih je većina brutalno pretučena.
Na kraju, nemoguće je ne konstatovati da je Prizren najviše postradao u toku ovih nekoliko dana i da nikada više neće biti isti grad.
Napustajući Prizren, novinari su primetili kako u mestu Dulje, poznatom po terorističkim napadima, KFOR u potrazi za oružjem pretresa stotinak albanskih srednjoškolaca.
