U napadu na kosovsku policiju u Banjskoj ubijen je policajac Afrim Bunjaku. Poginula su i trojica srpskih napadača.
„U Tužiteljstvu BiH nismo dobili nikakav izvještaj policijskih agencija o eventualno počinjenom kaznenom djelu i počiniteljima. Nismo dobili niti informaciju od institucija susjednih zemalja, tako da nije ni bilo naredbe o provođenju istrage“, kazao je Boris Grubešić, portparol Tužilaštva BiH, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Više javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo da se Milan Radoičić tereti da je od januara 2023. godine do 24. septembra nabavljao oružje, municiju i eksplozivna sredstva velike razorne moći iz Tuzle, na severoistoku BiH.
Beogradsko tužilaštvo je preciziralo da mu je to oružje isporučivano na teritoriji Beograda, „najčešće na potezu Bubanj Potok – Vrčin“, jugoistočno od glavnoga grada Srbije. U saopštenju se navodi da je on to oružje potom prenosio i skrivao u napuštenim objektima i šumama na Kosovu.
Ramo Isak, ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH, odbacio je navode iz Srbije.
’Prilikom svih provjera, kako operativno-policijskih tako i obavještajnih, vezano za te navode, utvrđeno je da su svi neistiniti’’, kazao je Isak za Radio Slobodna Evropa.
Osim policije ovog entiteta, u istrazi su učestvovale i Obavještajno-sigurnosna agencija BiH, Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), a vlasti u BiH su u istrazi tražile i asistenciju Interpola.
Beogradsko tužilaštvo nije odgovorilo na upit RSE da li postoje dokazi da je oružje zaista nabavljano u Tuzli, te ko je eventualno pomagao Radoičiću u transportu. Nije odgovoreno ni na pitanja jesu li od vlasti u BiH zatražili bilo kakve provere navoda da je oružje kupljeno u Tuzli.
Kosovska policija prikazala je arsenal oružja zaplenjenog nakon napada u Banjskoj. U njemu su raketni bacači za napad na borbena vozila, bacači granata, automatske puške, snajperi, vojna vozila, eksploziv i detonatori, protutenkovske i protupješadijske mine i slično.
Većina oružja je proizvedena u srpskim i nekada jugoslavenskim fabrikama oružja.
Institucije na Kosovu i u Srbiji vode dve zasebne istrage o ovom slučaju. Vlast na Kosovu optužuje Srbiju za ovaj incident, dok zvanični Beograd negira umešanost.
Milan Radoičić je u otvorenom pismu javnosti 29. septembra podneo ostavku na mesto lidera Srpske liste i priznao da je „lično“ organizovao oružanu pobunu na severu Kosova.
Negirao je odgovornost državnih organa Srbije, a negirao je i krivicu za krivična dela koja mu beogradsko tužiteljstvo stavlja na teret, odnosno za nezakonitu nabavku oružja iz Bosne i Hercegovine.
Radoičić je nakon saslušanja pušten na slobodu 4. oktobra i oduzeti su mu putni dokumenti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su napadači lokalni Srbi sa Kosova, „koji više ne mogu da trpe Kurtijev teror“, i negirao umiešanost Srbije u ovaj napad.
Radoičića je i pre napada na kosovsku policiju, što su kosovske vlasti označile kao „teroristički napad i pokušaj rušenja ustavnog poretka“, zvanična Priština dovodila u vezu s kriminalnim aktivnostima.
Od decembra 2021. je pod sankcijama Sjedinjenih Država, zbog sumnji na organizovani kriminal i korupciju, a od decembra 2022. godine i pod britanskim sankcijama.
Kosovsko tužilaštvo je 2019. raspisalo poternicu za Radoičićem jer se dovodio u vezu s ubistvom srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića, ali je ona 2021. povučena.
Kosovske vlasti su navele da će preko međunarodnih partnera tražiti izručenje „svih onih koji su učestvovali u planiranju i realizaciji terorističkih akcija u Banjskoj’’.
