Jučerašnji višesatni odvojeni razgovori premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića s evropskim predstavnicima u Briselu završeni su uveče bez dogovora. Sagovornici Kim radija su naglasili da nepostignuti dogovori najviše utiču na građane Kosova.
„Građani Kosova su preumorni da čitaju i slušaju vesti koje se tiču procesa dijaloga zato što napretka nema. Jedna od ključnih posledica zastoja u dijalogu jeste odsustvo novih kapitalnih investicija koje dolaze iz inostranstva na Kosovo, tako da mislim će se građani u narednom periodu više fokusirati na pitanja ekonomskog karaktera, a ne na dijalog,“ kazao je Igor Marković.
„Ovo je samo jedan od poteza koji remete život običnih ljudi. Srbi se posle ovakvih nepostignutih dogovora sele u centralnu Srbiju ili negde dalje“, istakao je Ognjen Gogić.
Dijalog dve strane će se izvesno nastaviti, ali je postizanje opipljivih rezultata i dalje vrlo upitno.
„Sigurno će dijalog između Beograda i Prištine da se nastavi u očigledno sličnom maniru kao i u dosadašnjim slučajevima. Sastanci će da se održavaju u Briselu bez konkretnih rezultata“, naveo je Marković.
Slično misli i Gogić.
„Nastaviće da mrcvare ovaj proces, iako se vrtimo u krug i nikakvog efekta nema“, kazao je on.
Marković smatra da će u okviru dijaloga „Vašington pojačati svoje prisustvo, kako bi uslovio obe strane da započnu primenu svih sporazuma koji su pismeno ili usmeno dogovoreni“.
Gogić je naveo da Zajednica srpskih opština nije problem, već da su to preduslovi koje je postavila Priština.
„Srbija nije htela da pristane na bilo kakav dogovor koji bi podrazumevao priznanje Kosova, što znači da je najveći problem pitanje priznanja“, dodao je on.
Marković je zaključio navodima da građani Kosova mogu očekivati samo dalja saopštenja.
„Saopštenja gde će se (dve strane) međusobno optuživati za stopiranje dijaloga i prekidanje procesa normalizacije“, rekao je Marković.
Podsetimo, šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je nakon jučerašnjiih odvojenih razgovora dva lidera u Briselu sa evropskim zvaničnicima da dogovor nije bio moguć jer su „preduslovi jedne strane bili neprihvatljivi za drugu“.
