Predstavnici SAD, Francuske, Nemačke, Italije i EU posetili su 21. oktobra Prištinu i Beograd, sa ciljem postizanja napretka u primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, nakon čega je premijer Kosova Aljbin Kurti izrazio saglasnost da novi plan (čija sadržina još uvek nije poznata) bude okvir nastavka diskusije.
Publicista i politički analitičar Veton Suroi ceo proces dijaloga vidi kao takmičenje u tvrdoglavosti Beograda i Prištine.
„Tvrdoglavost inistiranja da postoji sporazum izmedju Kosova i Srbije, i tvrdoglavost činjenica da se ne priznaje da postoji jedan takav sporazum, to je prvi i substancijalni problem. U ovom takmičenju tvrdoglavosti fakti pobeđuju nad opisom EU, jer ako je normalizacija ovo što vidimo od septembra prošle godine pa ovamo, onda šta je abnormalizacija?! Prva tvrdoglavost, imamo Evropsku uniju, odnosno sada petorku, uključujući i američkog izvestioca, koji insistiraju da postoji sporazum koji je postignut između strana. Ako su se Kosovo i Srbija dogovorili da izgrade odnose normalizacije, onda kako od jednog takvog sporazuma dolazimo do Banjske? To je jedan ciklus koji pokazuje tvrdoglavost“, zaključuje on.
Isak Vorgučić, direktor Kim radija, navodi da sporazum iz Brisela iz 2013. godine nije nešto u čemu su kosovski Srbi učestvovali, već da je to sporazum između Beograda i Prištine.
„Od Kosova se očekivalo, vidite apsurda, da Srbima ponudi Zajednicu opština sa srpskom većinom, što drugim rečima znači da se potpuno ukine paralelizam institucija koji i dalje postoji na Kosovu, tj. da se te institucije potpuno integrišu u kosovske. Sada imamo to da Srbi insistiraju na tome, na Zajednici, koja bi značila potpuno utapanje u kosovske institucije, dok Kosovo ne želi da organizuje jednu takvu organizaciju čije bi stvaranje išlo protiv nekih principa Beograda koji tvrdi da je ovo i dalje teritorija Srbije“, smatra on.
Podsetivši da je Aljbin Kurti na vlast došao na talasu protivljenja ZSO, Vorgučić ne vidi načina da on i ova vlast prihvate ZSO u bilo kojoj formi.
„Dok ne dođe neko drugi, nema ništa od toga u bilo kakvoj normalnoj i prihvatljivoj formi. Sve to, taj odnos, a nije to samo odnos prema ZSO, da trebaš čizmom da zauzmeš sever da bi pokazao da ti vladaš i pritom za to dobijaš podršku u Prištini, gde svi kažu „Bravo Aljbine, samo gazi“, to je ono što mene plaši. To je ono što meni ne daje pravo na optimizam. Ja bih voleo da u Prištini postoji neki glas koji bi rekao: „Čekajte, pa ne može to tako, to su naši građani. Hajde da razgovaramo sa njima da vidimo koje su njihove potrebe“, rekao je Vorgučić.
Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Veber smatra da je politička volja na vrlo niskom nivou.
„Pitanje Asocijacije opština sa srpskom većinom je najneshvaćeniji aspekt političkog dijaloga. Originalni politički dijalog iz 2012-13. sa svojim inkrementalnim (postepenim) pristupom koji je rezultirao početnim istorijskim iskorakom u rešavanju spora oko statusa Kosova između Kosova i Srbije “izgubio se u prevodu” zbog nedostatka dugoročne strategije, master plana, sa Beogradom, a kasnije i sa Prištinom koji kasnije koriste strateški vakuum manipulišući procesom. S početkom ruske agresije na Ukrajinu, 24. februara 2022. Zapadu se prižila jedinstvena prilika za strateški zaokret prema Srbiji, koji je Zapad do sad propustio da iskoristi.”, kazao je Veber.
Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose je ukazao na netransparentnost procesa koji je, kako je naveo, nametnula EU.
„Došli smo u situaciju da taj sporazum koji je krenuo kao nemačko-francuska inicijativa pretvoren u sporazum ka putu ka normalizaciji. U suštini, komunistički manifest Karla Marksa. Meni je žao jer taj sporazum zaista sadrži odlične ideje i ključnu stvar, status. Kako priznati a da to ne bude postojanje Kosova. Vučić manipuliše kad kaže da mu neko traži da prizna. On je de fakto prizano tim sporazumom, rešenje postoji ali u praksi mi to nemamo”.
Prisećajući se broja povređenih vojnika NATO-a tokom krize u maju mesecu u Zvečanu, Janjić je rekao da vojska ne može da se bavi policijskim poslom i da je za to neko u NATO-u trebalo da podneo odgovornost.
„Vi ne možete biti sila razdvajanja između policije Kosova i organizovanog i delimično naoružanog naroda. To je posao policije. Znači mi imamo bezbednosni vakuum sve vreme koji je samo pojačan izlaskom Srba iz institucija. Ovo služi da mi vodimo jedan politički razgovor jer postoji ono pravilo bolje da dogovaramo nego da ratujemo ali u suštini, divan je momenat da se jednom ozbiljnom politikom konflikt menadžemnta stvari stave na pravo mesto i da se zapravo i Srbija i Kosovo treba da se nađu gde prvo treba da se nađu. EU i komunizam“, kazao je Janjić istakavši da je ovo prilika za NATO.
Šta posle Banjske?
Pre mesec dana (24. septembra) u selu Banjska došlo je do sukoba između naoružane grupe Srba predvođene Milanom Radoičićem i Kosovske policije.
Suroi je ukazao da je potrebno da postoji jedan jasan izveštaj šta se desilo u Banjskoj i u kojoj meri je država Srbija uključena u to.
“Jasno je da postoji nivo učešća ili čak i neznanje. I to je jedan deo učešća, zašto nisu imali informaciju od bezbednosnih službi da se jedna militarna akcija odvija. Najteži deo jeste i u vezi sa odgovornostima koje imaju politički faktori u Srbiji uključujući rukovodeće faktore koji su od Banjske kreirali jednu grupu ljudi koji se bori od Kurtijevog terora i to je ta naracija koja je rizična i daje signal mladim ljudima da je brzi put ka herojstvu uzeti oružje i pucati na Kosovsku policiju. I ako je Milan Radoičić rukovodilac jedne paramilitarne jedinice i nalazi se na slobodi – to znači da je njegovo delovanje legalno”.
Janjić smatra da se „igračima“, i jednoj i drugoj strani, posle dešavanja u Banjskoj ne sme dozvoliti da ponovo dignu glavu iz ovoga u šta su uvalili sebe i svoje društvo.
„Kada je Srbija u pitanju to je jedna fina rečenica smišljena i ja je delim, bezbednosni incident ali u kome je načinjen teroristički akt… Dakle, ako se njima dozvoli, a neće se dozvoliti i to je dobra vest, da se radi na uspostavljanju mehanizma praćenja istrage i suđenja ne samo Radoičiću nego i svim drugima e to onda znači e to je security pakage, razmena podataka između organa Kosova i organa Srbije i Euleksa koji je umro a mora sada da oživi, mora nešto da radi. Mislim da će taj bezbednosni momenat biti ključan. Drugo, uvek mora da postoji šargarepa. Ta lepa obećanja multikulturalizma, pa zaista ja ne znam bolja rešenja od Ahtisarijevog plana“.
Događaj u Banjskoj je direktan neuspeh procesa dijaloga dodao je Veber.
“Mi smo u teškoj situaciji ako sam ja u pravu, a nadam se da grešim, ovaj sporazum neće biti uspešan i onda smo u jednoj privremenoj situaciji sve dok to autori ne priznaju”, ističe viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije.
Vorgučić je mišljenja da je Banjska jedan strašan i tragičan događaj koji je na neki način možda i bio otrežnjujući.
„Nekako ne vidim kompletnu inicijativu od sporazuma do Banjske i posle Banjske, to meni zvuči nekako previše nategnuto. Ako pitate Srbe na severu, usledila je serija drugih pritisaka i akcija Prištine koje nisu prihvatljive za taj narod. To je jedno. A što se tiče te tvrdoglavosti koja na neki način rukovodi ceo proces i danas će ga verovatno u Briselu rukovoditi, ono što je u tome žalosno je da u okviru tog procesa nijedna strana nije spremna da prihvati da su sa druge strane ljudi. Beograd nije spreman da prihvati da su sa prištinske strane ljudi koji imaju pravo da odlučuju o svom životu na zemlji u kojoj žive, a sa prištinske strane ne vide da su sa druge strane ljudi – kosovski Srbi koji takođe žive na svojoj zemlji i koji imaju pravo da tu žive i da tu uređuju svoj život na način na koji smatraju da treba. Mi u južnom delu smo to preuzeli u svoje ruke i to ne funkcioniše uvek sjajno ali nekako funkcioniše“.
„Dijalog u lavirintu!“ deo je projekta „Negovanje društvene pristojnosti u diskusiji među zajednicama“ koji izvodi fondacija “Prostori za društvene promene“ (Spaces), a finansijski je podržan od strane Barabar centra, čiji su osnivači Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) i Integra.
Prostori za društvene promene i Barabar centar će nastaviti i u budućnosti da promovišu društveni dijalog o izgradnji poverenja i pomirenju među zajednicama.
