„Srbija je očekivala aneksiju severa Kosova u stilu Krima, ali su je iznenadili odlučnost i profesionalnost kosovske policije“, rekla je Osmani na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju o Kosovu.
Osmani je navela tvrdnje da „terorističke grupe Civilna zaštita i Severna brigada“ dobijaju finanijsku podršku Srbije, na Pasuljanskim livadama su obučavani, a naoružanje zaplenjeno samo tog dana dovoljno je za 400 ljudi i može se proizvesti samo u srpskim fabrikama.
Osmani je naglasila i da je Milan Radoičić, koji je priznao učešće u sukobu u Banjskoj, najbliži saradnik i saveznik predsednika Srbije Aleksandra Vučića i slobodno se šeta Srbijom.
Srbija vidi nasilje kao rešenje za sve, rekla je Osmani, koja je kritikovala Beograd, jer je proglasio dan žalosti zbog trojice Srba koji su poginuli u sukobu u Banjskoj.
Podsetila je na ubistvo kosovskog policajca Afrima Bunjakua 24. septembra.
„Bunjaku je izgubio život braneći teritorijalni integritet Kosova. Građane Kosova 24. septembra probudila je vest o ubistvu republičkog narednika aktom agresije Srbije i paravojnih grupa. Želim da se zahvalim kosovskom heroju, Afrimu Bunjakuu, koji je izgubio život braneći teritorijalni integritet Kosova. Neka počiva u miru. Ovo bi svima trebalo da nam posluži kao podsetnik da je on ustao protiv autoritarnih snaga ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u celom svetu.“
Osmani je izrazila opredeljenje institucija Kosova za mir, bezbednost i stabilnost u regionu, kao i za blisku saradnju sa kosovskim saveznicima i partnerima.
Suvereno i slobodno Kosovo je najveći usped i svedočanstvo šta demokratije mogu da učine protiv autokratskih i genocidnih režima, istakla je ona.
Osmani je ocenila da se posle 24. septembra sve promenilo, a sve je ostalo isto – Kosovo je predano zaštiti suvereniteta, vladavine prava i demokratije, dok Srbija nastavlja da destabilizuje region.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi što više teritorije, ukazala je Osmani i istakla da pravdanja Beograda za napad u Banjskoj kao posledicu pritiska i terora nije tačno, već taj događaj odslikava refleksiju srpskog apetita za nestabilnošću i teritorijom. Osmani je ocenila da je Kosovo dom svih manjinskih naroda kao što je i njen, dodajući da postoji snažan ustavni i zakonski okvir za zaštitu kosovskih Srba.
Srpski jezik ima status zvaničnog jezika, obrazovanje i usluge su na srpskom jeziku. Kulturno nasleđe SPC uživa poseban nivo zaštite, a postoje i specijalne zone sa visokim nivoom bezbednosti, konstatovala je Osmani i istakla da ako se negde može govoriti o etničkom čišćenju treba videti Preševsku dolinu u Srbiji gde je na delu pasivizacija adresa Albanaca.
Osmani je ponovila da je Kosovo žrtva agresije Srbije, koja teroriše i Srbe koji žive na severu da se ne bi integrisali. Ona želi kosovsku teritoriju, koju nikad neće dobiti. Mi smo konstruktivna strana u dijalogu, Srbija je ta koja ne primenjuje dogovore, ocenila je kosovska predsednica.
Mi želimo brzu primenu Briselskog sporazuma na fer i balansiran način. Kosovo želi miovne razgovore, a oni su se opredelili za silu. Srbija želi rat, a mi im to nećemo dozvoliti, jer demokratija i mir uvek prevladaju, zaključila je Osmani.
